NAUČNICI SRUŠILI MIT O ZLATNOJ RIBICI: Pamćenje riba duže od tri sekunde

Kada neko nečega ne može da se seti, često se kaže da ima sećanje na zlatnu ribicu. Naime, dugogodišnje verovanje koje mnogi smatraju naučnom istinom jeste da zlatna ribica ima pamćenje od samo tri sekunde. Ali da li je to uopšte istina?

NAUČNICI SE VEĆ UVERILI U KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI RIBA

Prema mišljenju stručnjaka koji se specijalizovao za proučavanje riba i njihovog ponašanja, profesora Kaluma Brauna sa Univerziteta Mekveri u Sidneju, ovo je mit koji nema veze sa stvarnošću. Istina je, naime, da zlatne ribice, kao i skoro sve druge ribe, imaju besprekorno pamćenje u prepoznavanju mesta na kojima se kreću, pa čak i u prepoznavanju identiteta drugih riba.

Dok većina živi u uverenju da zlatne ribice imaju kratko pamćenje, naučnici koji proučavaju ribe odavno su upoznati sa njihovim impresivnim kognitivnim sposobnostima.

Braun kaže da se mit o tri sekunde ne odnosi samo na zlatnu ribicu, već na ribu uopšte, ali da je tako nešto tačno, pitanje je kako bi takve životinje mogle da se snalaze i opstaju u stvarnom svetu, odnosno ne bi mogle usvajaju nova ponašanja ili nauče kako da se prilagode promenama u svom okruženju.

Da bi dokazao kognitivne sposobnosti riba, profesor Braun je sproveo eksperiment u kojem je jednu ribu stavio u akvarijum sa minijaturnim modelom mreže. Prosekao je rupu u mreži kroz koju je riba mogla da pobegne i da se spase. Dok je ponavljao ovaj eksperiment, primetio je da riba postaje sve brža u pronalaženju rupe za bekstvo. Posle četiri-pet eksperimenata, riba bi mirno plivala ispred mreže i odjednom bi se okretala i plivala pravo kroz rupu. Uopšte nije morala da je traži, odmah je znala gde je.

ŠTA SE DOGODILO POSLE 11 MESECI

Ali Braun je bio posebno impresioniran kada je uradio isti eksperiment 11 meseci kasnije. U akvarijum je stavio istu ribu i istu mrežu, a riba je prvi put pronašla rupu u mreži, što dovoljno govori o njenim kognitivnim sposobnostima i pamćenju, koje je stoga mnogo bolje u poređenju sa verovanjem koje je uvreženo.

Braun podseća na druge studije koje su pokazale slične rezultate, i naglašava koliko se riba, nakon godina provedenih na moru, može vratiti u svoja gnezdilišta.

-Svi znamo kako se pastrmka i losos svake godine vraćaju na isto mesto gde se razmnožavaju, podseća on.

U razgovoru za "Dejli mejl", ovaj profesor je podelio još jednu teoriju koja ide u prilog kognitivnim sposobnostima riba. Naime, on kaže da one imaju sposobnost da se prepoznaju i više vole druženje s ribama koje su već upoznale.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora