BEZ SLOBODE IZBORA NEMA NI LJUBAVI: Šta kada je jedan partner inertan, a drugi aktivan?

Ostaje on nevoljno i negoduje sve vreme tokom projekcije, kvareći mi užitak gledanja. Već sutradan želi da idemo u šetnju, potom na večeru, pa, kao krunu dana, u pozorište, a meni je samo na pameti opuštanje u kadi posle kog bih pravo u krevet. Ukoliko se prepoznajete u nekoj od ove dve uloge, sigurno se nalazite u partnerskom odnosu u kom je jedno od vas aktivnije, a drugo inertnije po prirodi. Ipak, volite se i ne znate šta da radite da bi vaša ljubav opstala. Najlakše je otići, a vi biste da ostanete. Na kakve sve poteškoće dvoje nailaze u vezi ako je jedno od njih po prirodi inertno, a drugo veoma aktivno, objašnjava nam Tanja Ilijazović, psiholog i psihoterapeut:

- Na prvom mestu se suočavaju sami sa sobom, sa svojim izborom partnera, kao i uverenjem da li prihvataju različitost i da li sebe postavljaju za parametar kako treba živeti i šta je ispravno, a šta nije. Poteškoće nastaju kada ne prihvatamo ono što sami biramo u životu. Tada je važno da se zapitamo zašto to radimo, kada je počela da nam smeta različitost, zašto nam baš sada smeta i ne znamo šta sa tim da radimo. Nekako se uvek vraćamo na sebe i sebi, jer ne možemo da damo ono što nemamo. Upoznavanje istine donosi oslobođenje i slobodu, ali nas upravo ona za trenutak može rastužiti i zaboleti. Vratimo se sebi da bismo mogli prići drugima i videti ih celovito onakve kakvi zaista jesu.

Ako se jednom od partnera ide, recimo, u bisokop, pozorište, na večeru, a drugi stalno odbija te pozive jer bi radije ostao kod kuće, koje je najbezbolnije rešenje za oboje?

- Razgovor, iz ljubavi i u ljubavi. Ne znamo da komuniciramo na nivou srca, niko nas tome ne uči. Zaboravljamo da je emocionalna povezanost ključ i taj „tajni“ sastojak koji svi tražimo. Kada zaista želimo da čujemo svog partnera mi ćemo to i uraditi. Čak iako postoji deficit u nekim veštinama i kompetencijama koje nam u tome pomažu, to neće biti tolika prepreka za razumevanje. Udaljili smo se međusobno zbog načina života, ličnih procesa i bitaka koje se u nama dešavaju i onda nemamo kapacitet da se posvetimo jedni drugima. Tada bismo pre želeli recept kako jedni druge da popravimo i dobijemo ono što želimo, onako kako mi to hoćemo, a to ne ide tako kada je odnos u pitanju. Za odnos je potrebna uzajamnost, ako nje nema - nema ni odnosa. Ovo je važno pročitati još jednom. Sve ostalo je iluzija u koju svojim izborom želimo da verujemo. U vezi je dvoje i oboje bi trebalo da se trude i ulažu, grade je.

Šta bi trebalo onda da urade?

- Kada partneri žele drugačije stvari a postoji ono što sam navela, onda je dogovor moguć. Možemo dopustiti voljenoj osobi da ima svoje vreme, samostalno, u kom će raditi ono što joj prija, te zajedno raditi nešto po njenom izboru pa onda po našem, praviti kompromis. To će nam pomoći da se i sami razvijamo i prihvatimo različitost kao snagu, a ne prepreku. Takođe, možemo da uđemo u svet svog partnera i vidimo kako je u „njegovim“ aktivnostima i na koji način tako možemo da uživamo i opuštamo se. Ako sve to ne možete i ne želite da uradite, onda je pravo pitanje zašto ste u tom odnosu i koju potrebu kroz njega zadovoljavate, koju funkciju ta veza obavlja za vas. Možda ovo zvuči isuviše direktno i nije lepo upakovano. Važno je razumeti da laganjem sebe gubimo vreme, radost života, pa i sam život koji je najveći blagoslov. Postoji mogućnost da će vas ovakvo suočavanje i samoanaliza dovesti do saznanja da vam je odnos u kome se nalazite važan i da je potrebno da se menjate kako ga ne biste izgubili, a možda shvatite i nešto drugo.

Kako bi zvučalo idealno kompromisno rešenje koje bi oboma koristilo?

- Spremnost da se izađe iz potrebe za zavisničkim odnosom. Onim koji podrazumeva da moraju sve zajedno i da jedno bez drugog ne mogu i ne znaju da žive, opuste se, raduju, uživaju… Tek nakon toga možemo praviti planove i strategije kako i šta ćemo sa partnerom i moći ćemo da ga vidimo i doživimo kao osobu sa sopstvenim željama i potrebama, kao i da se uskladimo. Ne zaboravite da je u ljubavi sloboda. Gde nema slobode nema ni ljubavi, gde nema ljubavi nema ni slobode. Znamo mi šta je zdrava sloboda u partnerskom odnosu kada nam je do njega stalo. Važno je da voljene osobe imaju zajedničke aktivnosti u kojima uživaju, kao i odvojene. Kafica ili nešto drugo što će predstavljati dnevnu rutinu je vreme koje dvoje povezuje. Bitno je da svakodnevno imaju period u toku dana u kom neće pričati o problemima i njihovim rešenjima.

Evo nekih pitanja koja mogu pomoći, ali važno je da stvarno mislimo i verujemo u to što izgovaramo:

* Tu sam za tebe, spreman-a sam da te čujem – otvara razgovor

* Kako ti mogu pomoći?

* Šta bi želeo/a da radimo zajedno?

* Meni se ide________ da li želiš sa mnom? (u redu je ako partner ne želi, budite spremni da prihvatite „ne“ kao odgovor)

Da li bi možda trebalo češće da se podsete na ono lepo što ih vezuje i što ih je spojilo, i neguju to?

- Podsećanje na prve korake, sastanke, emocije je važno. Često klijentima dam zadatak da se vrate na početak, otvore albume sa slikama, pronađu pisma koja su pisali jedno drugom. Prija to, vrati dvoje na razlog zbog kog su počeli da se zabavljaju, a to im daje snagu, pogotovo kada je teško. Znate, ne može ljubav prestati, u to duboko verujem, i u svetom Pismu piše „...a ljubav nikada ne prestaje…“. Ne možete nekog voleti pa da ga odvolite. Možete samo shvatiti da ga nikada niste ni voleli. Umnožimo ljubav u odnosu tako što ćemo je podeliti sa partnerom. Ljubav je imenica ali je voleti glagol, nemojmo to zaboraviti. Ljubav kroz reči i dela, jer, na kraju, samo dela ljubavi i ostaju.

Sezona je godišnjih odmora. Ukoliko su partneri zajedno na putovanju kako da ga koncipiraju da oboma bude prijatno? Ako jedan želi da ide na izlete, izlazi uveče, a drugi bi da dane provodi na plaži a noći u hotelu, šta mogu da rade a da budu zajedno u tome?

- Odmor je odmor a imamo prava da se odmaramo na različite načine. Nemojmo oduzimati ni svoja a ni tuđa prava. Dvoje može praviti dnevne planove ili one za više dana. Bitno je da imaju tačku spoja i zajedničke aktivnosti i tokom godišnjeg odmora. Ključna reč za to je „doza“. Dozirajte aktivnosti spram vaše različitosti, šta i kada radite zajedno i odvojeno. Kada postoji ljubav i želja za odnosom, nema prepreke i ništa nije pogrešno što partneri dogovorom odluče. Štaviše, odmor će im biti spontaniji i lepši, bez pritiska i drame. Podsetite se svakog jutra, a i više puta u toku dana, da ste na odmoru, kao i vaš partner. Vidite šta vas opušta i to i radite. Volim da kažem da Bog nije stvorio različitosti da bi nas gurnuo u konflikte, već da bi dao ravnotežu našim životima. Dobro je da se zapitate kako vaša i partnerova različitost donose ravnotežu u vaše živote i odnos.