NOVA ISTRAŽIVANJA UKAZUJU NA JOŠ JEDNU KATASTROFU: Ključne struje u Atlantskom okeanu će se urušiti već krajem 2030-ih

Nekoliko studija objavljenih prethodnih godina sugerisalo je da bi ovaj ključni sistem — Atlantska meridionalna cirkulacija, ili AMOC — mogao da bude na putu ka urušavanju, oslabljen višim temperaturama okeana i poremećenim slanošću usled ljudski izazvanih klimatskih promena.

Međutim, novo istraživanje, koje se trenutno recenzira i još nije objavljeno u časopisu, koristi najsavremeniji model za procenu kada bi mogao da se uruši, sugerišući da bi se gašenje moglo dogoditi između 2037. i 2064. godine.

Ovo istraživanje sugeriše da je verovatnije nego ne da će se urušiti do 2050. godine.

-Ovo je zaista zabrinjavajuće- rekao je Rene van Vesten, istraživač u oblasti mora i atmosfere sa Univerziteta u Utrektu u Holandiji i koautor studije.

-Svi negativni efekti antropogenih klimatskih promena, i dalje će se nastaviti, kao što su veći talasi vrućine, više suša, više poplava. A ako uz to dođe i urušavanje AMOC-a … klima će postati još više izmenjena- izjavio je za Si-En-En.

Kao pokretna traka, AMOC izvlači toplu površinsku vodu sa južne hemisfere i tropskih krajeva i distribuira je u hladnom severnom Atlantiku.

Hladnija, slanija voda tada tone i teče na jug.

Mehanizam štiti delove južne hemisfere od pregrevanja, a delove severne hemisfere od nepodnošljive hladnoće, dok distribuira hranljive materije koje održavaju život u morskim ekosistemima.

Posledice kolapsa AMOC-a ostavile bi delove sveta neprepoznatljivim.

U decenijama nakon kolapsa, arktički led bi počeo da puzi prema jugu i posle 100 godina proširio bi se sve do južne obale Engleske.

Prosečna temperatura u Evropi bi opala, kao i u Severnoj Americi - uključujući delove SAD.

Amazonska prašuma bi doživela potpuni preokret u svojim godišnjim dobima; sadašnja sušna sezona bi postala kišni meseci, i obrnuto.

- Kolaps AMOC-a je zaista velika opasnost koju treba da učinimo sve što možemo da izbegnemo- rekao je Stefan Ramstorf, fizički okeanograf sa univerziteta u Nemačkoj, koji nije bio uključen u najnovije istraživanje.

Da bi došli do svojih zaključaka, naučnici iz Utrehta su koristili najsavremenije modele i po prvi put identifikovali područje južnog Atlantskog okeana kao optimalno mesto za praćenje promena u cirkulaciji i korišćenje podataka posmatranja.

Tamo su posmatrali temperature i slanost okeana kako bi potvrdili prethodna predviđanja o tome kada bi AMOC mogao da dostigne svoju prekretnicu.

- Pre nekoliko godina smo raspravljali o tome da li će se to uopšte dogoditi, kao o vrsti rizika sa niskom verovatnoćom, ali visokim uticajem. Sada izgleda mnogo verovatnije nego pre nekoliko godina da će se to desiti. Sada ljudi počinju da se približavaju kada će se to dogoditi- rekao je Ramstorf.

Ramstorf je rekao da bi pre pet godina bio saglasan da je urušavanje AMOC-a u ovom veku malo verovatno, iako čak i rizik od 10% ostaje neprihvatljivo visok „za katastrofalni uticaj takvih razmera.“

- Sada imamo pet radova koji sugerišu da bi se to moglo desiti u ovom veku, ili čak pre sredine veka. Moja sveukupna procena je da je rizik od prelaska tačke preokreta u ovom veku verovatno veći od 50%.- dodao je on.

Iako su napreci u istraživanju AMOC-a brzi i modeli koji pokušavaju da predviđaju njegovo urušavanje su napredovali munjevitom brzinom, oni još uvek nisu bez problema.

Na primer, modeli ne uzimaju u obzir kritični faktor u propadanju AMOC-a — otapanje leda na Grenlandu.

Ogromne količine slatke vode se oslobađaju sa ledenog pokrivača i teku u Severni Atlantik, što remeti jednu od glavnih pokretačkih snaga cirkulacije: so.

-Već imate ogroman priliv slatke vode u severni Atlantik, što će potpuno poremetiti sistem. Ova praznina u istraživanju znači da predikcije mogu potceniti koliko brzo ili u kojem trenutku bi moglo doći do urušavanja- rekao je Ramstorf.

BONUS VIDEO:

ERUPCIJA VULKANA SA 4000 METARA: Pogledajte planinu Huči u Japanu