100 BOCA ŠAMPANJCA PRONAĐENO U OLUPINI IZ 19. VEKA : Mislili su da je ribarski čamac, a zapravo je jedrenjak ruskog cara

Baltitek, koji je specijalizovan za istraživanje olupina broda na Baltiku, opisao je nalaz kao „blago“.

- Ja sam ronilac već 40 godina. S vremena na vreme vidite jednu ili dve boce. Ali nikada nisam video sanduke sa flašama alkohola i korpama vode, kao što su ove. - rekao je vođa ove misije Tomaš Stacura za Bi-Bi-Si.

Pronalazak je pronađen oko 20 nautičkih milja (37 km) južno od švedskog ostrva Oland.

Dva ronioca su rekla da će "brzo zaroniti", ali ih nije bilo skoro dva sata.

- Tako da smo već znali da se na dnu nalazi nešto veoma zanimljivo - dodao je Stacura.

Glinene flaše za vodu, na kojima je prikazano ime nemačke kompanije Selters, pomogle su im da datiraju olupinu od 1850. do 1867. godine.

Dok bi šampanjac danas bio interesantniji mnogima, mineralna voda je bila ekskluzivni proizvod koji se tretira skoro kao lek koji je pronašao samo put do kraljevskih trpeza

Njegova vrednost je bila toliko dragocena da je transport pratila policija.

Stacura je za Bi-Bi-Si rekao da veruje da je roba bila namenjena za trpezu ruskog cara Nikolaja Prvog - za koga se izveštava da je izgubio jedan od svojih brodova u toj oblasti 1852. godine.

- To bi objasnilo zašto je brod imao baš ovaj teret. Obično, kada pronađemo olupine, teret je veoma jeftin - sve je bilo veoma ekskluzivno - rekao je on.

On misli da je brod išao preko Baltika do Stokholma ili Sankt Petersberga - što bi opet bilo u skladu sa teorijom.

- Samo ronjenje traje samo 20 minuta, ali uranjanje u arhive je ono što može biti zanimljivije. U budućnosti, možda ćemo znati više o ovoj olupini.

Što se tiče šampanjca i prestižne mineralne vode, stručnjaci veruju da je bezbedna za piće, međutim za sada, blago ostaje tamo gde jeste, a u pomoć su pozvani podvodni arheolozi.

Švedske vlasti su obaveštene, a administracija takođe mora da bude obavljena pre nego što može da se izvuče na površinu.

- Tamo je ležao 170 godina, pa neka leži još jednu godinu - rekao je Stacura.

Vinski pisac Henri Džefris, autor knjige Empire of Booze, rekao je - Šampanjac je generalno bio mnogo slađi u 19. veku. A ako je išao na rusko tržište, voleli su ga veoma, veoma slatko. Rusija je tada bila najveće tržište za šampanjac. U Londonu su više voleli da je suvlji.  Žestoka pića su se tada ponekad dodavala u šampanjac. -

Ovo bi, zajedno sa šećerom, pomoglo u očuvanju. A uslovi od 58 metara pod vodom, po hladnoći i mraku bili su savršeni za flaše.

- Ako ćete ostaviti šampanjac više od 150 godina, dno mora je zaista dobro mesto. U zavisnosti od stanja čepova, šampanjac bi i dalje mogao da bude „prijatnog ukusa“ - rekao je Džefris.

BONUS VIDEO:

MESEC IZNAD POSEJDONOVOG HRAMA: Pogledajte prizor koji ostavlja bez daha