LJUBAV JAČA OD RAZLIKA: Koje su sve prednosti, ali i izazovi emotivne veze sa osobom iz druge države

On je, svakako, mnogo jače i trajnije vezivno tkivo od bilo čega što se može rečima izreći, te nije bez osnova najčešće označavan kao univerzalni jezik. Međutim, ipak je donekle teže potpuno izraziti sebe u ljubavnom odnosu kada partneri dolaze iz različitih zemalja i ne govore istim maternjim jezikom. Nije tu reč samo o rečima, već i o tome što oboje sa sobom u zajednički odnos „donose“ prethodno življenje u različitim kulturološkim, pa i društvenim sredinama, drugačijem okruženju, kao i sve faktore koji su uticali na njihovo odrastanje, vaspitanje i formiranje ličnosti. Kada su skupa to (p)ostaje važno, ali ne neophodno i loše po vezu. Brojne izazove i lepote partnerski odnos sa strancem donosi, a o nekima od njih čućemo „iz prve ruke“, od Aleksandre Gejdž, psihologa, i same udate za stranca.

Kakve poteškoće donosi ljubavna veza sa strancem, na koje ne bismo nailazili da smo u odnosu sa sunarodnikom?

- Ljubavna veza sa strancem može doneti nekoliko poteškoća koje ne bismo imali u vezi sa našim zemljakom. Nabrojaću ih. Jezičke barijere: Iako oba partnera mogu govoriti zajednički jezik, ponekad je teško potpuno izraziti osećanja i misli. Takođe, komunikacija sa širom porodicom može biti otežana ako oni ne govore isti jezik. Kulturne barijere: Razlike u kulturnim normama i običajima mogu izazvati nesporazume. Na primer, koncepti kao što su potluck ili BYOB u Americi su potpuno nepoznati i neobični u Srbiji. Prioriteti i roditeljski stavovi: Dogovori oko važnih životnih prioriteta i roditeljskih stavova mogu biti izazovni, jer se razlikuju između kultura. Putovanja: Česta putovanja između dve zemlje znaju da budu skupa i zahtevaju dodatno planiranje i prilagođavanje. Nostalgija i prilagođavanje: Selidba u drugu zemlju nosi sa sobom osećaj nostalgije i potrebu za adaptacijom na novu sredinu, što može biti emocionalno zahtevno. Sve ove poteškoće zahtevaju međusobno razumevanje, strpljenje i prilagođavanje kako bi se veza uspešno razvijala.

Čak i ako oba partnera dobro govore jezik kojim se sporazumevaju, u kojoj meri onom od njih, kome nije maternji, je teško da izrazi sve svoje emocije i razmišljanja, htenja, a, s druge strane, ispravno shvati ono što mu partner govori?

- Iako moj muž Greg i ja dobro govorimo engleski, postoje trenuci kada je teško precizno opisati svoja osećanja i stavove na jeziku koji nije maternji. Dok je Gregu engleski maternji jezik, meni je srpski. On ne govori naš jezik i smatra srpsku gramatiku teškom. Samo menjanje imenica po padežima mu je nepojmljivo. Engleski jezik nema tako kompleksnu gramatiku, ali ima mnogo fraza i idioma koje čovek mora da razume da bi dobro baratao jezikom. Na primer, fraza to beat around the bush znači izbegavati direktan odgovor, a ona, kao i mnoge slične njoj, zbunjuju nekoga ko nije upoznat sa idiomima. Ponekad, određene fraze ili kulturne reference mogu biti "izgubljene u prevodu." Na primer, koncept promaje je jedinstven za Srbiju i teško ga je objasniti Amerikancima. To je kulturni fenomen koji većini Amerikanaca nema nikakvog smisla. Moj muž zbija šale sa mnom na račun promaje (iako ja nisam jedna od onih koje je se boje).

Da li partner, koji se iz svoje doseli u zemlju svog izabranika, gubi i deo svog identiteta negde usput? On ostavlja porodicu, društvo, jedini do tada poznati život i dolazi u sredinu u kojoj ovaj drugi sve to i dalje ima.

- Ne dolazi do gubitka identiteta, nego do njegovog proširenja i adaptacije. Uvek sam bila nostalgična, ali, srećom, Greg voli da posećuje Srbiju i oseća se dobro ovde, tako da dolazimo često. Ustvari, i on je postao pomalo Srbin. Ovaj proces prilagođavanja i međusobnog prihvatanja kultura obogatio je naše živote i učinio nas svestranijima. Tako smo uspeli da zadržimo naše korene dok smo istovremeno razvijali novi zajednički identitet koji spaja najbolje iz obe kulture. Nekim ljudima je lakši život i osećaju manje nostalgije ako se potpuno asimiluju u novu kulturu i prihvate novi identitet, ali mi smo našli ravnotežu koja nam omogućava da uživamo u obema kulturama.

U kojoj meri kulturološke razlike mogu da budu prepreka i da kod oboje produbljuju osećaj različitosti, pa i neadekvatnosti?

- Kulturološke razlike su svakodnevna pojava u životu ovih parova. Na primer, u Americi postoji tradicija potluck večera gde svako donese jedno jelo, a nepojedeno vrati kući. Slično je i sa BYOB (Bring Your Own Bottle, odnosno donesi svoju sopstvenu flašu), gde gosti donose svoje piće i nose ga nazad ako ostane nepopijeno do kraja. U Srbiji, ovo bi bilo nečuveno, jer domaćini obično obezbeđuju sve za svoje goste i često im i spakuju „za poneti“ posle veselja. Još jedna razlika je u odnosu prema vremenu. U Srbiji je uobičajeno kasniti na društvene događaje, dok je u Americi tačnost veoma važna i ceni se. Većina rođendana i sličnih slavlja, ali i neformalnih, ima tačno definisano vreme događanja, recimo od tri do pet. Ove razlike često izazivaju nesporazume, ali pružaju priliku za smeh i prilagođavanje. Generalno, kulturološke razlike mogu biti izazov, ali i izvor bogatstva i rasta. Kada se prevaziđu, one produbljuju osećaj povezanosti i međusobnog poštovanja.

Zašto u pojedinim slučajevima deca govore jezik samo jednog od partnera?

- Naša deca su sve vreme izložena engleskom jeziku i kulturi, a u kući se uglavnom priča na engleskom. Srpski jezik je teži za učenje zbog svoje kompleksne gramatike, što dodatno otežava situaciju. Iako deca žele da nauče srpski i obožavaju da dolaze u Srbiju, ovde mnogi ljudi govore engleski, što im olakšava komunikaciju. Tako se prirodno oslanjaju na engleski jezik, jer im je jednostavnije i praktičnije.

Da li se u nekom momentu, posle dužeg zajedničkog života, potpuno izgube razlike i osećaj da nismo iz iste sredine?

- Smatram da se međusobne razlike vremenom gube kod svih parova, bilo da su iz iste ili različitih kultura. Tokom vremena partneri se prilagođavaju jedno drugom, što može dovesti do toga da razlike postanu manje vidljive. Međutim, ako razlike postanu previše izražene i nepremostive, one se mogu amplifikovati, što ponekad dovodi do razilaženja. Ključ je u međusobnom razumevanju, prilagođavanju i prihvatanju različitosti kao dela zajedničkog puta.