KAKO DA LJUBAV TRAJE DECENIJAMA: Evo šta nauka kaže o tajnama dugovečne ljubavi

Šta izdvaja te odnose? Postoje li stvari koje možemo učiniti da bismo održali ljubav ili je ponovo "raspalili" u dugotrajnoj vezi? Doktor nauka, Artur Aron, sa njujorškog Univerziteta Stoni Bruk, pozabavio se ovom temom, i evo šta nauka kaže o tajnama dugovečne ljubavi.

Njegov tim je radio istraživanja putem funkcionalne magnetne rezonance mozga kod parova koji su se tek zavoleli, i onih koji su, u proseku, već 20 godina u braku a tvrdili su da su još ludo zaljubljeni u svog partnera. Zaključili su da su im mozgovi veoma slični. Uradili su osnovno skeniranje njihovog mozga, da bi otkrili šta se dešava kada vide svog partnera nasuprot drugog, koji im je već poznat, a jednako im je privlačan.

Videli su istu aktivaciju u mozgu kao kod ljudi koji su se tek zaljubili, uz nekoliko manjih razlika. Naime, nisu pokazali anksioznost koja je prisutna kod parova koji samo što su se zaljubili i manifestovali su aktivaciju u tzv. području "povezanosti parova", što se može videti i kod životinja. Jedan dugovečni par je, prilikom intervjuisanja, rekao da im prijatelji, mahom šezdesetgodišnjaci, uvek prigovaraju zbog toga što su njih dvoje u preteranom fizičkom kontaktu dok su u društvu. Dakle, izgleda da se žar ljubavi zaista može održati.

Postoje li osobine koje ovi ludo zaljubljeni parovi imaju tendenciju da dele? Susreću li se u starijim ili mlađim godinama i da li je to bitno? Imaju li određene tipove ličnosti? Imaju li slične poglede na život ili je reč o suprotnostima koje se privlače?

EFEKAT STRESA

Doktor Aron kaže da početna međusobna privlačnosti ne utiče na odnos mnogo godina kasnije. Veoma je važno ko ste vi i ko je vaš partner, kao i koje su vaše veštine, sposobnosti, odnosno ono u čemu ste dobri. Mada gotovo svi smatraju da je sličnost između dvoje ljudi veoma važna za ljubav, ispostavilo se da je bitno deliti iste vrednosti, a da nije neophodno da imamo istu vrstu ličnosti. Na primer, ako se jedno u odnosu lako naljuti, nije dobro ukoliko se oboje brzo ljute.

Ali, mi volimo da mislimo da smo sa partnerom slični u svim stvarima. Naravno, kako su parovi duže zajedno, postaju međusobno sličniji. Ne samo u idejama, već i u fizičkom izgledu. Može li to da se izmeri? Izgleda da može. Urađene su studije u kojima su ljudima pokazivane slike pojedinaca snimljenih neposredno nakon venčanja, a potom najnovije. I odmah je primećeno više sličnosti u fizičkom izgledu parova nakon protoka vremena.

Šta ljudi mogu da učine da bi im se dugovečna ljubav "dogodila"? Postoje određene stvari koje su za to ključne, jer ako veza nije u samoj suštini u redu, teško je izazvati varnicu. Malo je ljudi koji su veoma zaljubljeni a nesrećni. Obično, ako vam partner odgovara i ludo ste zaljubljeni, veoma ste srećni.

Prema rečima dr Arona nekoliko osnovnih stvari su presudne da bi odnos bio, u najmanju ruku, zadovoljavajući. Jedna od najvećih je ona za koju ne želimo da čujemo, a to smo mi sami. Ako smo anksiozni, depresivni ili nesigurni, veoma je teško da se osećamo srećno u vezi. U početku, možda i jesmo zadovoljni, ali vremenom počinjemo da krivimo drugu osobu ili se jednostavno vratimo sopstvenoj nesrećnosti. Tada je najbolje ići na psihoterapiju, u ozbiljnijem slučaju i kod psihijatra po lekove, a ako poteškoće nisu prevelike, dovoljno je da naučite da meditirate.

Nesigurnost je još jedan veliki faktor rizika, jer ljudi sa niskim samopoštovanjem loše prolaze. Ukoliko imamo nisko samopoštovanje, teško je osetiti da se sviđamo partneru. Zato se pitamo šta nije u redu sa njim pa mu se dopadamo, ili se preispitujemo da li nas zaista voli.

Prema rezultatima jednog istraživanja, sebi u ovom slučaju možete da pomognete ako, između ostalog, kada vam partner daje komplimente pokušate da razmišljate o tome apstraktno. Probajte da shvatite zašto vam je to rekao i šta vam to znači. Naravno, važno je i ko je vaš partner, ali je još važnije ko ste vi. Još jedan od razloga za poteškoće u odnosu je preveliki stres. Ako ste pod njim ili se dogodi neka velika stvar u vašem životu (neko od vas izgubi posao ili, još gore, dete umre), to je zaista teško. Kada ste pod stresom, ne ponašate se na uobičajeni način i verovatno ćete na svaku neželjenu sitnicu u ponašanju vašeg partnera planuti. Ne možete da sagledate da se on obično tako ne ponaša, a trebalo bi.

No, kada se vaš partner tako ponaša mnogo je teže imati na umu da on obično nije takav, ako ste i sami pod stresom. Zato je vrlo važno da, kada ste pod tenzijom, pokušate da zapamtite ovaj efekat koji stres može proizvesti, jer je vaša sposobnost da "šire" razmišljate otežana. Ali ako zapamtite tu jednu stvar, ona vam može pomoći u tumačenju sebe i ponašanja vašeg partnera.

NAUČITE DA ČUJETE JEDNO DRUGO

Komunikacijske veštine su veoma važan faktor u emotivnom odnosu. Partner i vi bi trebalo da čujete jedno drugo. To se zove odzivnost. Psiholog specijalizovan za ovu oblast, dr Hari Rajs, je sa kolegama dokazao da je jedna od najvećih stvari u interakciji sa ljudima, posebno bliskim, osećaj da oni reaguju na vas. Čuju vas, razumeju. Potvrđuju ono što kažete. Brinu o vama. Zato želite to isto da pokažete svom partneru, ali i da mu otkrijete nešto o sebi, da biste mu dali priliku da reaguje.

Naravno, tu je i sposobnost rešavanja sukoba, što može da bude veliki problem. Konflikt je neizbežan u odnosima, a jedno od nedavnih istraživanja o tome pokazalo je da bi, kada ste u sukobu, trebalo da pokušate da o tome razmišljate iz perspektive treće osobe, neutralne, koja nije ni na čijoj strani, ali joj je stalo do vaše veze. Zatim postoje neka pravila kojih bi trebalo da se pridržavate. Izbegavajte kritike, odbrambeni stav, prezir, bacanje drvlja i kamenja na partnera. Znate, to je ono kada neko uradi jednu stvar koja vam smeta, a vi ga zatim podsetite na sve ono što vas je oduvek nerviralo kod njega. Vi zapravo ne želite to da uradite i bilo bi dobro da ponekad, kada niste u sukobu, razgovarate o tome sa partnerom, da biste uspostavili određena pravila.

Postoji još jedna važna stvar, a to su porodica i prijatelji. Šta ćemo ako nisu za našu vezu? U mnogim kulturama mnogo je važno ono što porodica misli o vašoj vezi. Kratkoročno gledano, ponekad se osećate bolje ako vam roditelji ne odobravaju odnos, ali na duge staze, to stvara poteškoće, pogotovo kada dobijete decu. Zato morate raditi na stvaranju dobrih odnosa.

Sve navedeno je suštinski važno. Postoje osobe koje se nekako snalaze ako je samo jedna od ovih stvari na mestu, a ostale tri su "van snage", ali to je mnogo teže. Ovo su stvari koje morate želeti da uradite, da biste emotivni odnos doveli do nivoa na kojem je barem u redu, ako ne savršen.

Za kraj, postoje li saveti za sve nas, kako da poboljšamo svoje emotivne odnose? Šta bismo mogli da uradimo ukoliko nam je veza postala pomalo dosadna, kako da ponovo zapalimo intenzivnu ljubav koju smo osećali na početku? I na ova pitanja dr Artur Aron ima odgovor:

"Postoji nekoliko ključnih stvari. Jedna je, naravno, da sami stvarate vreme za sebe, koje ćete zajedno provesti, posebno ako imate decu ili živite sa proširenom porodicom. Morate da provodite vreme sa partnerom. Poenta je u tome da se na neki način izvučete iz svog okruženja u kom samo radite "ovo i ono" i da, to malo zajedničkog vremena za koje ste se izborili, iskoristite na pravi način, kvalitetno. Od velikog je značaja da sa partnerom radite stvari koje su nove, zanimljive, drugačije, da se malo odmaknete od starog i dobro poznatog".