IMUONOTERAPIJOM PROTIV RAKA: Čuveni evropski stručnjak prof. dr Kristof Zelinski o najmodernijem pristupu u lečenju kancera

Ova terapija, onako kako je danas razumemo, blokira tu interakciju, onesposobljava tu paralizu, tako da imate antitelo koje je usmereno protiv tog takozvanog mosta, čijim se otvaranjem omogućava belim krvnim ćelijama da napadnu tumor.

Međutim, imunoterapija uključuje mnogo toga različitog, poput većeg aktiviranja belih krvnih ćelija zbog kog one postaju još aktivnije u borbi protiv raka, zatim manipulacije određenim karakteristikama koje omogućavaju belim krvnim zrnicima da uđu u tumor, jer je potrebno da one budu tu, inače cela „stvar“ neće funkcionisati - ovako, za „Život plus“, definiše najmoderniji pristup u lečenju raka prof. dr Kristof Zelinski, specijalista za onkologiju, imunoterapiju i personalizovane tretmane kancera, direktor Centralnoevropskog centra za kancer u Beču i predsednik Centralnoevropske kooperativne onkološke grupacije (CECOG).

* Kome je ova metoda namenjena?

- Postoji više od 20 različitih indikacija za tretman imunoterapijom. Moramo biti svesni da su te indikacije ili rane ili kasne u tretmanu bolesti, pa imunoterapija može biti prva linija odbrane i deo inicijalnog lečenja, ili ako inicijalni tretman hemioterapijom ne uspe, onda se pacijent može tretirati njome. Neke od indikacija su karcinom pluća i bešike, cervikalni karcinom, limfomi, druga linija lečenja ili kasnija terapija raka jajnika...

Kakve rezultate daje imunoterapija?

- Rezultati su zaista značajni. Znamo da ova terapija ne funkcioniše kod svih pacijenata, ali kod oko 30 odsto od ukupnog broja slučajeva, daje zaista dugotrajene efekte. Tako recimo, grubo rečeno, znamo da kod karcinoma pluća određenih karakteristika, koji čine oko 50 odsto slučajeva, imamo stopu preživaljavanja u periodu od pet godina kod 40 odsto pacijenata. Mnogo zavisi od toga kako pacijent reaguje, da li će se pojaviti rezistencija ili ne. Ako se ne pojavi i nastavi se sa terapijom, onda imamo hroničnu bolest.

SPROVODI SE NA DVE-TRI NEDELjE

Da li postoje dijagnoze koje su posebno pogodne za primenu imunoterapije?

- Naravno. Nemamo klasične biomarkere koji će nam pokazati da će u nekim slučajevima imunoterapija dati rezultate, ali imamo, da tako kažemo, generalne karakteristike u kojima će ona pomoći. Jedan je PDL1, što je određena karakteristika tumora koja pokazuje da je ćelija tumora pogodna za ubijanje belim krvnim ćelijama. Postoje i druge, ali morate da razumete da imuni sistem funkcioniše po principu prepoznavanja određene populacije ćelija koje imaju strane karakteristike, odnosno nisu prepoznate kao da pripadaju telu. Velika je diskusija vezana za tumore i to da li je imuni sistem sposoban da prepozna ćelije tumora kao strane. U stvari, postoji ta mogućnost, i određene genetske promene u ćelijama vode tome da se pojave određene karakteristike proteina na površini ćelija tumora, koje omogućavaju da budu prepoznati kao proteini necelularnog porekla. Ovo još nije potvrđeno i ne možemo koristiti u svakodnevnoj praksi, više je u oblasti naučnog istraživanja.

* Kako se sprovodi imunoterapija?

- Imunoterpija se izvodi transfuzijom, a u zavisnosti od komponenti koje dajemo sprovodi se na svake dve ili tri nedelje. Čak i ako se udvostruči koncentracija komponenti, pa se ne daje svake dve ili četiri nedelje, već svake tri ili šest nedelja, ona daje rezultate.

* Da li je imunoterapija personalizovana i različita za svakog pacijenta?

- Jeste, zasnovana je na karakteristikama svakog pojedinačnog slučaja. Obično se ne daje kada je odgovor na nju nizak. Ipak, radimo tretmane i kod pacijenata kod kojih ne očekujemo rezultate, ali njih bude. Tako da je to ponekada nepredvidivo.

Koja stanja mogu da se tretiraju imunoterapijom i zašto?

- Može se primeniti u ranim stadijumima bolesti, kao na primer kod trostruko negativnog karcinoma dojke, u predoperativnom tretmanu, gde imamo povećanje odgovora organizma na nju, a najviše se primenjuje kod uznapredovale bolesti. Postoji još jedna situacija, kod karcinoma pluća pacijenata koji nisu dobro reagovali na inicijalne tretmane i radioterapiju (zračenje), gde se sve može prolongirati imunoterapijom.

Šta se ne može tretirati imunoterapijom?

- To je teško pitanje, ali recimo da je karcinom prostate dobar primer. Kod njega, generalno, imunoterapija ne funkcioniše. Pored toga, trebalo bi navesti i karcinom pankreasa. To je zato što mnoge funkcije imunoterapije zavise od toga što zovemo okruženjem tumor markera, odnosno od toga koje su imune ćelije prisutne u tumoru, koje su sveukupno prisutne imune ćelije, koji su imunosupresivni faktori prisutni i drugo. Tako da su, recimo, ova dva klasična tipa tumora kod kojih imunoterapija ne daje rezultate.

ČESTO SE KOMBINUJE SA HEMIOTERAPIJOM

Da li svi pacijenti imaju pozitivan odgovor na imunoterapiju?

- Ne.

Da li je imunoterapija u senci hemioterapije i lečenja raka hirurškim intervencijama?

- Veoma često kombinujemo imunoterapiju i hemioterapiju, pogotovo kod pacijenata koji imaju veliku verovatnoću da će slabo odreagovati samo na imunoterapiju. Što se tiče hirurških intervencija, u ovom trenutku postoje dve situacije kada dajemo imunoterapiju pre operacije, da bismo smanjili eventualno širenje tumora. Jedna je podtip karcinoma dojke, koji zovemo trostruko negativni karcinom dojke, a druga je, i to veoma novo otkriće, u ranim stadijumima karcinoma pluća.

Postoje li različiti tipovi imunoterapije?

- Da. U ovom trenutku imamo dva različita cilja. Jedan je usmeren prema karakteristikama limfocita, koji zovemo PD1, i drugi, koji je usmeren ka karakteristikama tumora koji zovemo PDL1. U principu, oba rade na uspostavljanju mosta između tumora i limfocita, koji smo spominjali. Sa druge strane, postoje mnogi drugi tipovi koji su u razvoju, što je od velike važnosti. Na primer, to je komponenta koju zovemo LAG i već postoje procedure pri kojima kombinujemo PD1 i LAG. Reč je o komponentama koje aktiviraju T ćelije. One ne samo da neutrališu zaustavljen most o kome smo govorili, već aktiviraju i T ćelije.

Dovodi li ova vrsta lečenja i do neželjenih dejstava?

- Najvažnije neželjeno dejstvo je sam efekat imunoterapije - javljanje povećane imuno funkcije. To znači da uključivanjem imunog sistema možemo da dođemo do onoga što zovemo autoimunim fenomenom, a to govori da je imuni odgovor toliko jak da nema inhibicija imunog sistema. Ovo vodi ka tome da se javlja niz autoimunih fenomena, na primer na plućima, debelom crevu, jetri, koži... Dakle, moramo veoma da pazimo na to šta se dešava. Ta pojava se kontroliše upotrebom kortikosteroida ili, ponekada, ti fenomeni jednostavno prestanu, nestanu.

Ko donosi odluku o primeni imunoterapije?

- Lekari onkolozi donose tu odluku.

Zašto se imunoterapija ne može primenjivati kod svih pacijenata?

- Na prvom mestu zato što nemaju određene karakteristike koje su potrebne za imunoterapiju.

Kakvo je vaše mišljenje o potencijalu i razvoju imunoterapije u budućnosti?

- Smatram da imunoterapija ima ogroman potencijal. Pogotovo ako se uzme u obzir to da se može kombinovati sa hemioterapijom, ciljanim tretmanima, molekularno ciljanim tretmanima, drugim imunoterapijama, radioterapijom, gde postoji mnogo istraživanja. Tako da, pored (molekularno) ciljane terapije, imunoterapija je oblast koja će se u budućnosti značajno razijati.

Kada pacijenti mogu očekivati prve pozitivne rezultate nakon imunoterapije?

- Očekujemo prve rezultate posle tri meseca. Ukoliko posle tog vremena ne postoje rezultati, obično prestajemo sa terapijom. Međutim, postoje i takozvani zakasneli rezultati, pogotovo kod karcinoma pluća kod kog može da prođe i osam meseci do njihove pojave.

Da li to zavisi od napretka bolesti?

- Možemo reći da baš i ne razumemo sve.

Zašto se imuni sistem uspava, ako tako možemo da kažemo, i zašto ga budimo imunoterapijom?

- Na prvom mestu zbog blokade ili paralize tog takozvanog mosta između ćelija karcinoma i belih krvnih ćelija, koju izaziva tumor. Naime, tumor je taj koju izvrši supresiju imunog sistema, a imunoterapija, da tako kažemo, paralizuje nastalu situaciju.