OD KUĆE, DO KARIJERE: Domaćice nekad i sad - Jesu li današnje žene razmažene?

Ništa joj nije teško da uradi, od krpljenja čarapa do pranja prozora i odlaska na pijacu i uvek je tu kad nam nešto zatreba, jedva čekajući da bude od koristi. Verujemo da je baka većine nas bila baš ovakva, kao i njena mama i sva ženska čeljad u porodici. Domaćice, kakve su nekada bile, posvećene "samo" kući i porodici, danas tek stidljivo opstaju. Sve ih više trči na dve maratonske staze paralelno, poslovnoj i onoj kućnoj, gde vazda ima posla. Još ako imaju decu, žene gotovo uopšte nemaju vremena za sebe. One koje su u mogućnosti, angažuju kućne pomoćnice, ne bi li bar malo došle do daha.

Ali, koliko se u današnjem društvu ceni njihova požrtvovanost i angažovanost? Koliko su danas domaćice "na ceni", u kojoj meri se vrednuje kada je žena vredna i posvećena kući? Pod ovim ne mislimo na profil domaćice koja nema posao, već se "samo" bavi kućom i decom. O ovom i drugim pitanjima vezanim za temu današnje domaćice, za "Život plus" govori Jana Đurđić Jovanović, etnološkinja-antropološkinja:

- Pojam domaćice se odnosi na žene koje se brinu o domaćinstvu, a za poslove koje obavljaju kod kuće ne dobijaju platu, nemaju radno vreme, nemaju plaćen godišnji odmor. To nije sinonim za nezaposlenu ženu, već za onu koja je odlučila da se posveti kućnim poslovima i odgajanju dece. One su uglavnom u funkciji dadilje, vaspitačice, negovateljice, kuvarice, spremačice. U današnje vreme, za takve poslove satnica žena koje to obavljaju kao svoj posao nije nimalo zanemarljiva, dok žena koja je svojevoljno odlučila da bude posvećena domaćinstvu, ne dobija nikakvu novčanu nadoknadu za svoj rad. Tako da smatram da posao domaćice nije bio "na ceni" ranije, a situacija je i danas nepromenjena.

Zašto je više izuzetak nego pravilo da su žene srednjih godina i mlađe takve, dok se ta osobina pre pripisuje starijim generacijama?

- U 20. veku žene su se mnogo češće opredeljivale za to da ostanu kod kuće, da se ne obrazuju i ne pokušavaju da se zaposle, već da se posvete domaćinstvu. Tada je to bilo karakteristično i za mlade žene, dok se danas više vezuje za starije koje su uglavnom bile mlade krajem prošlog veka. Mlade žene se sada više opredeljuju za obrazovanje, za pronalazak posla, ali i pored toga poslovi u kući ostaju nezaobilazni deo njihove svakodnevice.

Da li je tu reč samo o vaspitanju, prenošenju vrednosti sa majke na ćerku ili o nečemu drugom?

- Mislim da je reč o tome da su žene danas emancipovanije nego ranije, pa samim tim imaju i veću podršku porodice da se obrazuju i same donose odluku o tome da li će biti zaposlene ili će brinuti o domaćinstvu.

Šta današnja domaćica radi, a šta je radila pre jednog veka?

- Domaćice pre sto godina i ove danas razlikuju se u velikoj meri po tome što su žene koje su bile domaćice ranije, pored poslova po kući i odgajanja dece, radile i teške poslove na njivi, oko domaćih životinja, okopavale bašte koje su imale na porodičnom imanju. Tada je briga o sebi bila u potpunosti zanemarena. U tom smislu, žene koje se danas nazivaju domaćicama, pored brige o kući i deci, odvajaju i vreme koje posvećuju samo sebi, u čemu u velikoj meri imaju podršku partnera sa kojima žive. Isto tako, mnoge žene koje su bile zaposlene, odlučuju da posle porodiljskog bolovanja ostanu kod kuće, a razlog tome je da ih posle povratka na posao čeka lošija i manje plaćena pozicija. Jedina stvar koja povezuje domaćice iz prošlog veka i "savremene" jeste neplaćen rad kod kuće.

BIĆE IH VIŠE U BUDUĆNOSTI

Šta mislite, šta će raditi za pedeset ili sto godina?

- S obzirom na sistem koji se uspostavlja u školama i vrtićima, s jedne strane, i ono što se očekuje od zaposlenih žena na radnim mestima (prekovremeni rad, poslovna putovanja, rad kod kuće nakon radnog vremena), smatram da će u budućnosti sve više žena da se opredeljuje za ostanak kod kuće i brigu o deci. Naravno, ako to finansijska situacija bude dozvoljavala.

U kom procentu su današnje žene samo domaćice, odnosno nemaju dodatni posao uz to?

- Iako mnoge žene nisu u situaciji da odlaze na posao zbog brige o deci, mnogo je više onih koje se trude da usklade privatni život sa poslovnim obavezama, i da istraju u želji da imaju svoj posao i zarađuju i doprinose porodici u finansijskom smislu. Tako da je, procentualno, danas mnogo više onih žena koje su zaposlene u odnosu na one koje ne rade, već ostaju kod kuće.

U kojoj meri je muškarcima danas to uopšte važno?

- Pored toga što su se žene emancipovale i izborile za svoja prava u 21. veku, i većina muškaraca je promenila svoj diskurs u odnosu na to šta se danas "očekuje" od žene sa kojom su zasnovali porodicu. U sve većem broju slučajeva, uloga muškarca i žene u podeli kućnih poslova i po pitanju brige o deci, postala je ravnopravnija, što umnogome olakšava ženi da usklađuje svoj posao sa privatnim životom.

Kakva deca odrastaju pored majki koje su domaćice, a kakva pored onih kojima to nije bitno?

- Smatram da, ako je žena zaposlena, ne znači da joj obaveze vezane za kuću i porodicu nisu bitne, već da i ona, kao i njen partner, ima potrebu da radi, da ima svoj život koji se odvija izvan kuće i pored brige o deci. Samim tim, bitno je da se deca nauče određenim životnim vrednostima, da budu samostalna i vredna, za kakav god se životni poziv budu opredelila.

Kako okolina gleda na domaćice?

- Okolina uglavnom na žene koje odluče da ne rade ne gleda blagonaklono, s obzirom na to da smatraju da žena koja ostaje kod kuće ne radi ništa. Time obezvređuju sve poslove koje žena obavlja u kući dok je njen partner na poslu. Domaćica je ustvari žena koja radi, ali nije plaćena za svoj rad.

Kako bi izgledao današnji prototip žene poželjne za brak?

- Ne mislim da postoji prototip žene poželjne za brak, danas sve zavisi od toga u kojoj je meri muškarac spreman da na ravnopravan način učestvuje u odgajanju dece i poslovima vezanim za domaćinstvo.

Za šta savremena žena, što se tiče poslova i brige oko kuće, nema vremena i zbog čega, šta joj to "krade" vreme?

- Današnji način života, koji je mnogo ubrzaniji nego ranije, promenjeno radno vreme, kao i prekovremeni rad, oduzimaju mnogo više vremena nego što je to bio slučaj u periodu kada su naše majke radile. Takođe, u velikim gradovima, vreme provedeno u putu oduzima mnogo vremena, kao i vannastavne aktivnosti koje pohađaju deca.