KAKO LETO TESTIRA VEZE NA DALJINU: Kad ljubav preko žice pokaže pravo lice (FOTO)

Da li je ljubav na daljinu, očito vanvremenska tema koja je zaokupljala misli i srca mnogih, unapred osuđena na propast ili na sreću oživljenu prilikom susreta? Kao i u svemu u životu, vreme je najbolji pokazatelj, a leto je upravo trenutak za to.

U sezoni godišnjih odmora zaljubljene duše ponovo se susreću, hrleći jedna drugoj u zagrljaj, na peronima železničkih i autobuskih stanica, aerodromima, u brodskim lukama, svakim trčećim korakom užurbano smanjujući razdaljinu koja ih deli. Ne gubeći jedno drugo iz vida, ni na sekund. Jer su predugo već bili razdvojeni, živeći u različitim mestima, i maštali o tome da se konačno ugledaju i u ovom „opipljivom“, a ne samo virtuelnom svetu. Da se dodirnu, poljube i ponovo budu zajedno. Međutim, izmaštani susret ubrzo može postati mač sa dve oštrice. Tokom zajednički provedenog vremena u „stvarnoj vezi“ neizbežno će doći do toga da ljubav preko žice pokaže pravo lice. Hoće li im se ono dopasti, da li će izdržati test vremena? Odgovore smo potražili od Željke Kurjački Stanić, psihologa i psihoterapeuta:

Koje su prednosti veze na daljinu u odnosu na onu u kojoj partneri žive u istom mestu?

- Ukoliko je reč o neobaveznoj vezi koja nema ambicija da postane ozbiljna, prednosti su mnogostruke. Veza na daljinu omogućava da se svaka neprijatna tema ili potencijalni konflikt lako izbegnu. Ona takođe omogućava održavanje iluzija i početnog zanosa, kao i osećanja zaljubljenosti mnogo duže.

A najveće mane, ispred kojih bi mogao da stoji znak opreza?

- Sve gore navedeno istovremeno predstavlja opasnost ako dvoje ljudi zaista vole iskreno jedno drugo i žele život zajedno. Da bi razdvojili fantazije od iskrene ljubavi, oboje moraju da provode vreme zajedno, da se vide u svim svakodnevnim situacijama, usaglašavaju različite želje, shvatanja, pretpostavke. Veza na daljinu ne dozvoljava da se prođe kroz konflikt, a on je neminovan u odnosima dvoje ljudi koji su bliski, na zdrav način. Ne možemo držati za ruku nekoga putem vibera, ne možemo videti da mu ruka drhti, niti završiti konflikt zagrljajem.

Mogu li svakodnevni telefonski razgovori i video pozivi dovoljno da održe snagu ljubavnog odnosa i koliko dugo on može da potraje na taj način?

- Razdvojiti sebe fizički od voljene osobe na duže vreme, bilo da je to partner ili dete, može samo neko kome ili nije toliko stalo do tog odnosa kao do onoga što ga tamo daleko čeka, ili pak u tom žrtvovanju postoji nešto zaista vredno takve cene. Recimo, partner koji odlazi u inostranstvo da pronađe posao i smeštaj sa planom da mu se supruga i deca pridruže za šest meseci. Rizikovanje bliskog odnosa zarad toga je razumljivo.

RADOSTI I PREPREKE

Zbog čega, mahom, takve veze ne uspeju da opstanu, koji je najčešći kamen spoticanja kada dođu leto i odmori?

- Da bi dvoje ljudi zaista gradili i održavali bliskost, potrebno je da konflikte, neslaganja i nesporazume, kako nailaze, rešavaju. A biće ih jer su u pitanju dve različite osobe sa različitim detinjstvom, vaspitanjem, iskustvima i uverenjima. Ako se sukobi mišljenja izbegavaju da se ne bi osetila neprijatnost, veza postaje slabija, a partneri vremenom sve više ljutiti, ogorčeni i nezadovoljni. U vezama na daljinu ređe se dolazi u situacije koje provociraju konflikt, a kroz sam konflikt se prolazi na manje kvalitetan način.

A šta su neočekivane radosti?

- Veza na daljinu pruža mnogo radosti. Lagana je i daje lepe začine i note svakodnevnom životu. U ovakvom odnosu faza intenzivne zaljubljenosti i oduševljenosti drugom osobom i svime što dolazi od nje može da traje mnogo duže.

Događa li se da jedan od partnera uživo ne ume da pokaže emocije, dok „iz daleka“ može, da se veća strast oseća prilikom razmenjivanja poruka i telefonskih razgovora nego kada se par sretne?

- Obično se ljudi ponašaju jednako i uživo i na društvenim mrežama. Govorim o onima koji svakodnevno komuniciraju. To je zbog toga što posle izvesnog vremena neprijatnost od ekrana ili pak od susreta uživo nestaje i ljudi se ponašaju onako kako bi se i inače ponašali.

Koja prelomna tačka u vezi može da dovede do toga da jedan partner odustane od života u inostranstvu i doseli se kod drugog?

- Mi ljudi smo stvoreni da želimo i težimo ka bliskom odnosu sa drugim ljudskim bićem. Koliko god da je uzbudljiva zaljubljenost u iluziju i ta razigranost i lepršavost veze na daljinu, većina posle izvesnog vremena poželi da taj odnos postane čvrst, da bude utemeljen na nekim dubljim osećanjima, da partneri budu sigurni da ga neće prvi naredni vetar oduvati.

USTUPCI KOJI ZBLIŽAVAJU

Ako se odluči na taj korak, koliko je to loše po odnos, pa i samog partnera, jer u startu dobija mogućnost da se u slučaju prvih čarki, stavi u ulogu žrtve, uz prebacivanje „Ja sam se doselio/la zbog tebe i napustila svoj život, a ti…“?

- Ako želimo, svi možemo u svađi potezati slične argumente. Svako može da pronađe nešto tome slično da prebaci ovom drugom. Odrasli i emocionalno pismeni ljudi biraju da to ne rade ni u sitnim, ni u ozbiljnim raspravama. To bi bio udarac ispod pojasa i odraz nezrele ličnosti.

U kojoj meri takvi značajni životni ustupci, učinjeni u korist ljubavi, opterećuju vezu, a koliko je mogu ojačati?

- Ukoliko je nešto učinjeno iz ljubavi, a ne iz straha od ostavljanja, onda to ojačava vezu. Volimo one ljude u koje smo mnogo uložili jer ih to čini posebnim u našem životu. Vezujemo se za one kojima dajemo. A zauzvrat, druga osoba oseća zahvalnost što smo odlučili da se nečeg važnog odreknemo zbog onoga što nam znači još više. Svaki pokušaj da naknadno naplatimo svoju žrtvu kroz spočitavanje i podsećanje na nju kvari naš odnos.

Ima li i onih koji svesno biraju ljubavne odnose „na daljinu“ da se ne bi predali i vezali u potpunosti?

- Verujem da ne postoji čovek koji po prirodi ne teži iskrenom i bliskom odnosu. Ali neki ljudi su previše ranjavani i ulazak u stvaran, blizak odnos za njih znači otvaranje starih rana. Ako su već dovoljno sebe upoznali da znaju da bi im „stvarna“ veza brzo dosadila, da bi osećali da ih guši, da bi brzo poželeli da odu i ako ne nameravaju da išta rade po tom pitanju, imaju puno pravo da svoj život kreiraju kako najbolje umeju. Ukoliko umeju da prepoznaju i prihvate to kod sebe, tada neće zavaravati ni sebe, ni drugu osobu.