ŠTA JE UTICAJNA KOMUNIKACIJA: Svesna namera koja nas vodi do cilja

Ali retki su odnosi u kojima se baš uvek savršeno razumemo sa drugom stranom, šta god rekli ili uradili. Takođe, većina nas retko razmišlja o tome šta bi želela da postigne određenom komunikacijom, već je ostvaruje spontano, po automatizmu. Međutim, postoji jedna potpuno drugačija razmena mišljenja, pod nazivom uticajna komunikacija. O čemu je reč, šta se njome postiže, može li se uvežbati i koliko je korisna, objašnjava za „Život plus“ Ivanka Novaković, psiholog, stručnjak za ljudske resurse:

- Uticajna komunikacija je svaka ona kojom utičemo na nekoga, šta god bio naš cilj. Nekada to činimo da nekoga pridobijemo za svoju ideju, projekat, kupovinu našeg proizvoda ili usluge. Nekada želimo da izvršimo uticaj kojim drugoj strani podižemo samopouzdanje, veru u sebe, osećaj sopstvene vrednosti. Ili kada želimo da napravimo dobru poziciju za sebe u nekoj situaciji. Različiti su ciljevi.

U čemu je osnovna razlika između uobičajene i ovakve komunikacije?

- Kada svakodnevno komuniciramo često ne vodimo računa o tome kako ono što govorimo utiče na druge ljude i šta postižemo time. Najčešće to radimo spontano, razmišljajući o tome da želimo nešto da kažemo, da izrazimo, baveći se samo time šta je nama potrebno i bitno u smislu nekog “olakšanja” kroz komunikaciju ili samo ulazimo u spontanu razmenu, ono što se na engleskom zove small talk. Za razliku od toga, uticajna komunikacija u sebi sadrži svest, nameru, u vezi sa tim kakav uticaj želimo da ostvarimo na ljude sa kojima ulazimo u razgovor.

OVLADAVANjE PRAVOM STRATEGIJOM

Gde ljudi najčešće greše?

- Najčešće greše u tome što ne razmišljaju šta žele da postignu njome. Kada bi se svako pre ulaska u komunikaciju makar u sekundi zapitao šta želi da postigne imali bismo mnogo više uspešnih međuljudskih odnosa.

Koristimo li nekada uticajnu komunikaciju a da nismo ni svesni toga?

- Sigurno da koristimo. Svaki put kada imamo svesnu nameru da izvršimo neki uticaj na druge ljude ulazimo u sferu uticajne komunikacije. Za to nije potreban formalan trening, to često radimo potpuno spontano.

Šta bismo mogli da naučimo, vežbamo i primenimo da bi nam komunikacija bila bolja i svrsishodnija, da bi nas sagovornik čuo, razumeo i prihvatio na pravi način?

- Najosnovnije je da budemo svesni šta želimo da postignemo u nekoj komunikaciji, koju vrstu uticaja na drugu stranu nameravamo da izvršimo. Drugi korak je vezan za naš osećaj koji treba da bude potpuno lagan i opušten, posebno ako je u pitanju neka “nezgodna” ili teška tema o kojoj razgovaramo. Tek treći korak je da uđemo u samu komunikaciju na pravi način, koristeći pravu strategiju i taktičku upotrebu komunikacionih tehnika. Prva dva možemo da vežbamo i sami, a za treći korak je korisno i da se edukujemo u vezi sa samim komunikacionim tehnikama.

Može li nam kada to „izvežbamo“ ona postati navika i naš svakodnevni način komunikacije?

- Naravno! To bi tako i trebalo da bude. Cilj rada na sopstvenom razvoju uvek treba da bude da to što učimo i čime ovladavamo postane naša navika, naša nova priroda.

Važi li to za sve vrste komunikacija, od privatne, emotivne do poslovne?

- Važi. Često imamo predrasude da se privatna komunikacija razlikuje od poslovne. Komunikacija je uvek komunikacija. Važno je da smo u tome autentični, svesni svojih namera, da vodimo računa da je ta namera “ekološka”, što znači da je dobra i za jednu i za drugu stranu, i tada nema razlike da li se komunikacija obavlja u poslovnom ili privatnom kontekstu.

Razlika je samo u tome što ćemo neke “tehnike”, da ih tako nazovemo, upotrebljavati ipak u primerenom kontekstu. Dok je u privatnoj komunikaciji telesni kontakt, recimo zagrljaj primeren, to u poslovnoj komunikaciji najčešće nije.

PITANjA KOJA TRAŽE ODGOVORE

Da li je to dobro po obe strane istovremeno?

- Polaznike na obukama učim tome da kada postavljaju svoju nameru ona treba da bude, kako mi to zovemo, “ekološka”. To znači da je namera dobra za obe strane, odnosno da nije ugrožavajuća ni za koga. Ovo je veoma važno jer se naša namera uvek kad-tad vrati kao bumerang. Možda ne odmah ili brzo, ali se vrati. Svakako, nikad sa sigurnošću ne možemo da znamo da li je ono što želimo dobro i za drugu stranu, ali taj deo odgovornosti da se zauzme za sebe ostavljamo drugoj strani. Naša odgovornost je u našoj iskrenoj i ekološkoj nameri.

Šta sve spada u to, ima li tu mesta znakovima, simbolima, signalima?

- Uticajna komunikacija, kao i svaka druga komunikacija, odvija se na nekoliko nivoa. Najvažniji nivo je energetski. Reči su svakako važne. A zatim i govor tela, izraz lica, mimika...

Ako ovladamo ovom veštinom šta ćemo, posledično, poboljšati kod sebe?

- Pre svega ćemo napraviti svesni pomak u pogledu ovladavanja svojim nesvesnim delom u vezi osvešćivanja ličnih namera i prevazilaženja instinktivnih i ishitrenih reakcija koje nam ne daju željene rezultate. Verujem da je ovo veliki lični kapital, kada se jednom osvoji to polje. Sve ostalo što ćemo poboljšati kod sebe je samo nadogradnja i predstavlja takođe vredne životne resurse.

Može li se i kako primeniti i u masovnoj komunikaciji?

- Može, naravno. Dobri govornici znaju kako da upravljaju svojom energijom i komunikacijom jer u suprotnom to ne bi bili.

Koja pitanja bi sebi trebalo da postavimo pre razgovora koji nam je veoma bitan?

- Najvažnije pitanje: Šta želim da postignem? Sledeće: Zašto mi je važno to da postignem? Onda: Kako bi bilo najbolje da pristupim drugoj strani da to postignem? I na kraju: Šta ako ne ostvarim to što želim, šta su posledice, a šta moji sledeći potezi?

A koju nameru da „zadamo“?

- Ekološku.