BRITANSKI NAUČNICI UPOZORAVAJU: Klimatske promene su povezane sa pogoršanjem neuroloških stanja

Klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju za osobe sa neurološkim stanjima, pogoršavajući njihove simptome i povećavajući rizike po zdravlje, navedeno je u naučnom pregledu profesora neurologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL) Sandžaji Sisodija i Marka Maslina, profesora prirodnih nauka na UCL.

Njihova analiza otkriva da će se stanja kao što su moždani udar, migrene, meningitis, epilepsija, multipla skleroza, šizofrenija, Alchajmerova bolest i Parkinsonova bolest verovatno pogoršati sa porastom temperature i nivoa vlažnosti izazvane klimatskim promenama.

Naši mozgovi su fino podešeni da upravljaju izazovima životne sredine, kao što su fluktuacije temperature i vlažnosti, izazivajući reakcije kao što su znojenje i traženje senke. Međutim, kako klimatske promene guraju ove uslove do neuobičajenih granica, naš mozak se bori da efikasno reguliše temperaturu, što dovodi do pogoršanja postojećih neuroloških stanja.

-Ljudi su evoluirali i opstaju u određenom opsegu temperature i vlažnosti, obično između 20˚ do 26˚ Celzijusa i 20 do 80 procenata vlažnosti. Čak i neznatna odstupanja od ovih optimalnih uslova mogu poremetiti funkciju mozga, posebno kod ljudi koji već imaju neurološke probleme, ističu Sandžaji i Maslin.

Pored toga, lekovi koji se koriste za lečenje ovih stanja mogu dodatno da komplikuju sposobnost tela da se prilagodi promenama temperature.

POSLEDICE KLIMATSKIH PROMENA NA NEUROLOŠKO ZDRAVLjE

Uticaj klimatskih promena na neurološko zdravlje se dodatno pojačava tokom toplotnih talasa, koji remete obrasce spavanja i pogoršavaju simptome kao što su epileptični napadi. Kod osoba sa multiplom sklerozom, više temperature mogu oštetiti već oštećene moždane veze, dok dehidracija tokom toplotnih talasa povećava rizik od moždanog udara zgušnjavanjem krvi.

Posledice klimatskih promena prevazilaze pogoršanje postojećih uslova. Na primer, tokom evropskog toplotnog talasa 2003. godine, otprilike 20 procenata povećanog broja smrtnih slučajeva bilo je među osobama sa neurološkim problemima. Neuobičajeni temperaturni ekstremi, dnevne fluktuacije i ekstremni vremenski uslovi mogu pogoršati neurološka stanja, posebno u urbanim sredinama sa ograničenim zelenim površinama.

Globalna skala neuroloških i psihijatrijskih stanja osetljivih na klimatske promene je zapanjujuća, sa milionima pogođenih širom sveta. Kako stanovništvo i dalje stari, predviđa se da će ovi brojevi značajno porasti, naglašavajući hitnu potrebu za rešavanjem klimatskih promena i njihovog uticaja na neurološko zdravlje, upozoravaju naučnici.

KLIMATSKE PROMENE SU LOŠE ZA MOZAK

Dok su dugoročni napori za ublažavanje ključni, trenutne akcije mogu pomoći u ublažavanju rizika za pojedince sa neurološkim bolestima. Pružanje prilagođenih informacija o vremenskim rizicima i odgovorima, zajedno sa podrškom zdravstvenim radnicima, porodicama i zajednicama, može pomoći u ublažavanju uticaja klimatskih promena na neurološko zdravlje.

-Ako ne počnemo da se bavimo klimatskim promenama kao delom neurološke nege, postoji opasnost da će prednosti naučnog napretka biti izgubljene. Možda najvažnije, neurološke bolesti daju uvid u to šta bi se moglo dogoditi zdravom mozgu koji je gurnut izvan svojih evolucijski izvedenih granica i sposobnosti ponašanja da se prilagodi... Da bismo nastavili da živimo živote koje želimo, trebalo bi da obratimo više pažnje na osećaj da postaje previše vruće i da se deluje protiv klimatskih promena. Zavisimo od naših mozgova, a klimatske promene su loše za njih, zaključuju Sisodija i Maslin, prenosi portal Konversejšn.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - RUSKI BOMBARDER: Let SU-25 u borbenim misijama iznad zone sukoba u Ukrajini