SAMO SE VI LJUTITE! Osam minuta besa može biti fatalno za srce

Emocionalna turbulencija može brzo uticati na zdravlje srca, pokazala je nedavna studija koja ispituje efekte besa na kardiovaskularnu funkciju. Istraživanje, koje su predvodili naučnici sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, baca svetlo na zamršen odnos između emocija i fiziološkog blagostanja.

BES I OŠTEĆENjE KRVNIH SUDOVA

U pomenutoj studiji, koja je objavljena u „Žurnalu Američkog udruženja za srce“, grupa mladih odraslih osoba, očigledno dobrog zdravlja, zamoljena je da se priseti prošlih iskustava koja su izazvala osećanje besa. Iako nijedan od učesnika nije doživeo srčani ili moždani udar tokom studije, istraživači su primetili značajno oštećenje funkcionisanja njihovih krvnih sudova, što je potencijalni prethodnik kardiovaskularnih događaja.

Glavni autor studije Daiči Šimbo naglašava važnost ovih otkrića, sugerišući da intenzivne emocije, posebno ljutnja, mogu da pogoršaju srčane probleme kod ljudi koji su već predisponirani za loše kardiovaskularno zdravlje. Prethodna istraživanja su pokazala korelaciju između emocionalnog stresa i srčanih udara, pri čemu su pojedinci često prijavljivali povećan nivo besa ili uznemirenja pre takvih događaja.

Da bi dublje istražili ovaj fenomen, Šimbo i njegove kolege su angažovali280 volontera za kontrolisanu studiju. Učesnici su bili izloženi scenarijima koji izazivaju bes tokom osam minuta, zajedno sa kolegama koji su bili izloženi stimulansima koji izazivaju anksioznost ili tugu, kao i kontrolna grupa. Tokom ovih vežbi vršena su razna fiziološka merenja, uključujući krvni pritisak, uzorke krvi i kapacitet vaskularne dilatacije.

KAKO SAVLADATI BES?

Rezultati su bili vrlo jasni. Oni kojima je zadatak da se prisete incidenata koji izazivaju gnev pokazali su značajno smanjenje kapaciteta krvnih sudova da se prošire, što je trajalo otprilike 40 minuta nakon izlaganja. Nasuprot tome, učesnici izloženi anksioznosti ili tuzi nisu pokazali isti vaskularni odgovor kao pojedinci u kontrolnoj grupi.

Nova studija naglašava potencijalne dugoročne posledice ponovljenog izlaganja negativnim emocijama na zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Endrju Stepto sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanje, ukazuje na izazove upravljanja takvim emocijama.

-Ljudima nije nužno lako da prestanu da budu ljuti, ističe on, dodajući da uprkos dostupnosti intervencija za upravljanje besom, modifikacija emocionalnih odgovora ostaje težak zadatak.

Glen Levin sa Medicinskog koledža Bejlor u Hjustonu hvali studiju zbog njenog doprinosa razjašnjavanju mehanizama preko kojih psihološka stanja utiču na kardiovaskularno zdravlje.

-Ova studija jasno vodi korak bliže definisanju takvih mehanizama, zaključuje Levin, preneo je „Nju sajentist“.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - RUSKI BOMBARDERI U AKCIJI: Borbena misija u pravcu južnog Donjecka