KADA BEBE POČINJU DA SE SMEJU: Kikot čuvaju samo za najbliže

Jer tek negde između četvrtog i petog meseca će ući u tu magičnu fazu smeha. Tokom nekoliko prvih nedelja života bebe isključivo izražavaju potrebe koje zahtevaju trenutno zadovoljenje, pre svega za mlekom, spavanjem, promenom pelene ili maženjem. Ali često tek nakon tog prvog osmeha (ne smeha), prekretnice u razvoju koja se obično javlja do kraja drugog meseca, videćemo da bebe žude i za društvenom interakcijom.

Osmesi vaše bebe pokazuju da je srećna, zadovoljna, da traži pažnju, da se oseća povezano i uživa u onome što se dešava oko nje. Vrlo brzo će se taj slatki osmejak pretvoriti u pravi, zvučni smeh. A ne postoji ništa lepše od toga kada čujete da se vaše novorođenče smeje. To prvo „bebeće malo smejanje“ ili kikot očekujte oko njenog trećeg ili četvrtog meseca, dok ćete „pun“ smeh iz stomaka čuti otprilike dva meseca kasnije. Kada vaša beba savlada osmeh, počeće da shvata da on dovodi do pozitivnih reakcija svih oko nje. Vremenom će osmehu početi da dodaje zvučne efekte, poput gugutanja koje će se potom pretvoriti u maleno kikotanje i, na kraju, vaša beba će početi da se smeje naglas. Divota!

Šta zasmejava bebe? Većina stručnjaka slaže se oko toga da je koren humora kada nešto što nam je poznato postane preokrenuto naopačke ili neobično. Zato veoma mlade bebe nemaju smisao za humor — još uče kako svet izgleda i zvuči u „običnom“ kontekstu, tako da ne shvataju šalu kada nešto nije u redu. Dakle, prvi bebin smeh najčešće je odgovor na stimulanse. Tako ljuljuškanje na kolenu, recimo, izaziva smeh jer je fizički stimulativno. Ali, samo nekoliko meseci kasnije i smešni zvuci koje proizvode igračke dovešće do smeha vašeg detenceta. Do šestog mesaca starosti bebe već imaju dovoljno informacija o svetu oko sebe da mogu da budu iznenađene i oduševljene neočekivanim. „Bebe doživljavaju zadovoljstvo prilikom obrade informacija koje su u jednoj meri nove, a u drugoj pomalo slične“, kaže dr Pol E. Mekgi, razvojni psiholog sa Američke akademije za pedijatriju. Vaš bebac počinje da se kikoće čim sklonite ruke sa očiju ili mu pokažete skrivenu igračku.

Kada napuni četiri meseca, kreće da se smeje stvarima koje može da vidi i čuje. Oduševiće se besmislenim humorom, poput preuveličavanja stvari koje obično doživljavaju, kao što su lica sa širom otvorenim ustima i velikim očima i „otkačeni“ zvukovi nalik drhtaju, trepetanju. Takođe, možete i svojim grimasama i smešnim zvukovima najpre uzbuditi i zainteresovati, pa potom i zasmejati bebu. Opustite se i glupirajte, počnite i sami da se smejete pa će i vaš naslednik vrlo brzo početi da vas zvučno oponaša. Nakon prvih nekoliko kikota, vašeg bebana će zasmejati prvenstveno fizički, prijatni doživljaji. Probajte nešto od ovog: kotrljajte usne po stomačiću, golicajte bebina stopala, podignite je rukama i nežno letite kroz svemir ili vodite besmislene razgovore sa njom.

Veseli zvonki kikot vaše bebe znači da se dobro zabavlja, ali još ne shvata zašto se smeje i nema „pravi“ smisao za humor. Počeće da ga razvija u narednih šest meseci, kada će postepeno sticati kognitivne sposobnosti pomoću kojih će uvideti da je nešto smešno.

Nemojte da se iznenadite kad vaša beba, poput stidljivog žapca u popularnom crtanom filmu, ne bude htela da se smeje u društvu nepoznatih osoba. Ma koliko je molili i začikavali ona – ni da gukne, a kamoli nasmeje se. To je zbog toga što je odnos bebe sa odraslom osobom koja „radi smešne stvari“ podjednako za nju važan koliko i fizički osećaji i smešni zvukovi. Zato će se bebe, pogotovo dok su još sasvim male, smejati i opušteno igrati samo ako se osećaju potpuno bezbedno, odnosno kada su među bliskima i poznatima. Zato nemojte da se iznenadite ako se vaša beba smeje sa vama, ali ne i sa strancem u prodavnici ili kada vam u posetu dođu njoj nepoznati prijatelji ili članovi porodice. No, vreme brzo leti, pa će se i to promeniti dok trepnete.