UTICAJ PLASTIKE NA LJUDSKI ORGANIZAM I ŽIVOTNU SREDINU: Velika pretnja za pluća i potomstvo

Sve i da hoćemo, ne možemo je izbeći. Pronađena je u okeanima, vazduhu, ljudskim organima, viđamo je bačenu, nataloženu u vidu otpada pri svakom priobalju, deponiji, šetalištu. Gotovo da ne možemo da se setimo nijednog predmeta koji je ne sadrži. Široko rasprostranjena, plastika već duže vreme pokazuje svoju tamnu stranu prouzrokujući zagađenja koja direktno utiču na naše zdravlje. Prosečan kupac najčešće ne ume da razazna šta znače oznake na dnu plastične ambalaže, koje upućuju na jedan od sedam tipova plastike, pa je, ne znajući, svakodnevno koristi i onako kako ne bi trebalo. Međutim, plastika ovo naše neznanje ne prašta, već ispušta svoje štetne materije gde god joj se ukaže prilika za to. A prilika je mnogo. Od čaše za kafu ili čaj, preko flaše za vodu, kese, pa i đačke torbe – svi mogu da sadrže opasne, štetne supstance. Sumnjamo da će prelazak sa kesa u supermarketima na cegere mnogo pomoći u smanjenju štetnog uticaja plastike na planetu - neophodno je ekološki, ali i zdravstveno, osvestiti celokupnu svetsku populaciju. Ali kako? Jedan od načina je putem medija.

Upravo zbog toga, kolika je i u čemu se sve ogleda štetnost plastike bačene u otpade, u prirodi, na ljudski organizam, pitali smo dr Miodraga Stojkovića, čuvenog profesora humane genetike i embriologa:

- Problem sa plastičnim otpadom ne leži samo u onome što svakodnevno vidimo (kesama i flašama za jednokratnu upotrebu koje su postale sastavni deo svakodnevne slike gradskog pejzaža, kao i prirode), već i u činjenici da njena proizvodnja decenijama drastično raste, a veliki deo se i dalje ne reciklira. Kad završi u prirodi, plastika se sporo razgrađuje. Recimo, za bačene patike potrebno je 450 godina, a za potpunu razgradnju "lego" kockica - 1300 godina! Postoji dugoročni i konstantni efekat plastike kao jednog od najvećih zagađivača zemljišta, slane i slatke vode, biljaka, životinja, a samim tim putem lanca ishrane i na čoveka i njegovo zdravlje.

Koja vrsta plastične ambalaže je najopasnija po zdravlje, ako se višekratno upotrebljava?

- Kao proizvod koji se nalazi u širokoj i svakodnevnoj upotrebi plastika se nudi kroz veliki broj oblika i hemijskih jedinjenja, a jedan od najtoksičnijih je polivinil hlorid, poznat kao vinil ili PVC. Opasnost PVC-a leži u sastojcima kao što su ftalati, bisfenol A, živa, dioksini, kadmijum, koji su kancerogeni, provociraju astmu, alergije, promene u hormonima... Nažalost, PVC plastike ima svuda, a najviše u igračkama, ambalaži za pakovanje hranljivih proizvoda, kozmetike. Čak se koristi i u medicini, recimo za čuvanje krvi. Naravno, i ostali tipovi plastike kao što su PET, polikarbonat, polistiren, predstavljaju posebnu opasnost jer su zastupljeni u ambalaži za pakovanje hrane ili vode za piće i kao takvi se unose i u ljudski organizam.

Zbog čega je tako?

- Štetno dejstvo plastike je kompleksno. Najpre kroz proces razgradnje ona prelazi u tzv. mikro i nanoplastiku, mikroskopski vidljive čestice koje, ako su oštrih oblika, mogu fizički da oštete ćelije. Takođe, njihovo dejstvo može da bude genotoksično, odnosno mogu negativno da utiču na našu DNK, i na kraju, da služe kao vektori - nosioci toksičnih organskih i neorganskih jedinjenja, ali i zaraznih bakterija i virusa.

Čime bi je trebalo zameniti?

- Teško je plastiku zameniti. Naravno, plastične flaše se mogu zameniti staklenim, plastične kese torbama od prirodnih vlakana za višekratnu upotrebu, a isto važi i za sintetičku odeću, ambalažu za pakovanje hrane bambusom, keramikom, nerđajućim čelikom koji mogu da se upotrebljavaju više puta. Ali, kako zameniti plastiku koja je našla široku primenu u građevinskoj i automobilskoj industriji, brodogradnji..? Zapanjujuće je da, recimo, polistiren možemo naći i u lekovima i to onim koji se koriste u pedijatrijske svrhe.

Do kojih oboljenja dovodi prekomerno prisustvo plastike u okruženju?

- Odavno je poznato da prisustvo plastike u vazduhu utiče na disajne organe. Plastika u vazduhu potiče od automobilskih guma, iz mašina za sušenje veša, ona se nalazi u kišnici ili prilikom industrijske proizvodnje u tekstilnoj industriji. Radnici koji su neprekidno izloženi tim česticama mnogo češće obolevaju od raka pluća ili astme. Postoji dodatni broj oboljenja koja se pripisuju sve većem zagađenju, uključujući i plastikom, a to su neurodegenerativna oboljenja, hormonska, pa i sterilitet.

Da li je uopšte moguće u današnje vreme izbeći plastiku, s obzirom na to da se ona nalazi i u kozmetičkim proizvodima, hrani?

- To nije moguće. Samo donekle može da se umanji njeno unošenje ako, na primer, izbegavamo čaj koji je upakovan u plastične kesice koje se u dodiru sa vrelom vodom razgrađuju i oslobađaju više od tri milijarde čestica mikroplastike. Ili ako izbegavamo hranu i kafu upakovanu u polistirensku ambalažu. Nažalost, plastike ima zaista svuda, čak i u ledu Severnog pola, što znači da je reč o globalnom problemu i da ćemo je i dalje nalaziti u prehrambenim artiklima uključujući i med, so, pivo, ribe, rakove, školjke...

Kako se i u kom obliku ona nađe u hrani?

- Plastika dolazi u hranu ili iz zagađene prirode ili kada je u direktnom kontaktu sa hranljivim materijama, uključujući vodu i druge napitke. Kineski naučnici su pokazali da su biljke sposobne da apsorbuju mikroskopski vidljivu plastiku i da se ona gomila u korenu biljke. Sa ribama, ptice je redovno konzumiraju. Pronađena je i u flašicama za ishranu beba. Ta mikro i nanoplastika su veoma štetne, jer kao takve mogu da prođu i prirodne barijere ljudskog organizma. Činjenica da nedeljno unosimo najmanje četiri grama plastike putem hrane verovatno zahteva korekciju, jer smo svedoci sve većeg njenog prisustva u svakodnevnoj ishrani.

Da li bi revnosna reciklaža, na nivou pojedinca i zajednice, koja se kod nas ne sprovodi, pomogla u smanjenju uticaja zagađenja na naš organizam?

- Reciklaža donekle, jer bi se smanjila proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu, a time i zagađenost prirode. Dodatno smanjenje na nivou pojedinca je moguće svesnom kupovinom. Na primer, sintetiku treba zameniti proizvodima od prirodnih vlakana plus izbegavati neracionalne kupovine takve garderobe. Postoje prodavnice koje ne prodaju ambalažu za hranu, mušterije je sami donose i to onu za višestruku upotrebu.

Na koji način plastika koju su budući roditelji unosili u organizam može da utiče na začeće i embrion?

- Putem promena hormonskog statusa, smanjenja kvaliteta jajnih ćelija i spermatozoida, kao što smo mi nedavno pokazali, kod procesa tzv. implantacije odnosno usađivanja embriona, momenta koji je vrlo kritičan za početak trudnoće. Dodatno, unesena plastika utiče i na rani razvoj tih embriona i može da dovede do poremećaja u razvoju vitalnih organa, uključujući srce i pluća.

Kako reaguju naše ćelije i genetski materijal na zagađenje? Mogu li se loši uticaji zagađenja prenositi i genetski?

- Naša studija pokazuje da nanoplastika vrlo lako ulazi u rane embrione i pluripotentne matične ćelije, da se prilikom deobe ćelije prenosi na sledeću generaciju ćelija i da deluje na gene koji su važni za funkcionisanje ćelije uključujući rad organela, metabolizam ćelije i njenu strukturu.

Čime objašnjavate povezanost zagađenja i neplodnosti?

- Sterilitet je problem koji može da bude uslovljen interakcijom više faktora, pri čemu zagađenost ima vrlo važnu ulogu. U predelima gde je zagađenost vazduha izduvnim gasovima ili toksičnim česticama povišena, problem neplodnosti je uvećan zbog štetnog dejstva na jajne ćelije i spermatozoide, i češći su problemi sa održavanjem trudnoće ili čak pojavom abnormalnih plodova. To potvrđuje i podatak uočen u periodu koji nije praćen zagađenjem - u istim oblastima nije dolazilo do takvih poremećaja.

Šta ljudi najčešće ne znaju o uticaju plastike na njihovo zdravlje? Kako da se zaštitimo i izborimo sa tim problemom?

- Najveći nedostatak našeg znanja se odnosi na postojanje mikroskopski vidljive plastike, kako ona ulazi u ljudski organizam i koje su posledice prodiranja u ćeliju. Ono što ne vidimo, ne čujemo, što ne miriše ili nema ukusa, prirodno ne izaziva naše reakcije i opreznost. Zato su neophodne dodatne studije, da i zakonodavac definiše koliko plastike je dozvoljeno da se nađe u vodi za piće i hrani, a koja količina je štetna po zdravlje. Kako to ne postoji, trenutno je najvažnije svesno smanjiti količinu njenog unošenja putem hrane i napitaka koji su u direktnom kontaktu sa plastikom. Time smanjujemo dugoročne posledice, uključujući provociranje bolesti, a naša studija je pokazala da one mogu da budu katastrofalne.

IMA JE I U POSTELjICI

Kako plastika dospeva u naš organizam?

- Putem vazduha, vode i ishrane i to kao mikro i nanoplastika. Ima je u vodi sa česme, flaširanoj vodi, biljke su sposobne da resorbuju plastiku, veliki broj životinjskih vrsta je redovno konzumira, pa tako i dolazi i na našu trpezu. Nedavno su naučnici iz Austrije pokazali da ljudski izmet sadrži devet različitih vrsta plastike, dok su naučnici iz Italije dokazali prisustvo mikroplastike čak i u posteljici.