FROJDOVSKA OMAŠKA: Da li znate šta je?
Da li vam je nekada palo na pamet da običan lapsus, odnosno jezička pogreška koju napravite može govoriti mnogo dublje o vama? Jednom od najpoznatijih svetskih psihijatara Sigmundu Frojdu jeste – tvrdio je da se iza svakog lapsusa krije nesvesna misao, uverenje, želja ili motiv, onoga koji ga je napravio.
Pojam je vremenom ušao i u upotrebu u psihoanalizi, pod nazivom frojdovska omaška (znan i kao Freudian slip i parapraxis), a odnosi se na grešku u govoru, pamćenju ili fizičkoj aktivnosti koja se javlja usled mešanja nesvesne prigušene želje ili unutrašnjeg toka misli. Klasični primeri uključuju lapsuse, ali psihoanalitička teorija obuhvata i pogrešno čitanje i pisanje, nerazumevanje, privremeno zaboravljanje, pogrešno postavljanje i gubljenje predmeta...
Uz to, frojdovska omaška može otkriti stvari koje osoba želi, ali nije u stanju da izrazi, ili osećanja koja neko ima a još ih nije sam svesno shvatio. To znači da, iz psihoanalitičke perspektive, do frojdovskog lapsusa dolazi kada osoba želi da kaže jednu stvar a izgovori nešto sasvim drugo. Pri tom otkriva svoju tajnu želju. Na primer, kada klijent bankarskoj službenici kaže: „Imate mnogo lepu zadnjicu“ umesto „Imate mnogo lepu filijalu“, ili dete učiteljicu koja mu se ne dopada nenamerno oslovi imenom veštice iz bajke.
Prema Frojdu, ove pogrešne radnje otkrivaju nesvesne misli, želje ili motive osobe (za koje je verovao da su najčešće seksualne prirode) i dešavaju se kada duboko potisnute želje probiju površinu nečije podsvesti. Međutim, nije lako utvrditi kako i zašto te skrivene misli „beže“. Pošto do lapsusa dolazi slučajno, teško ih je proučavati u istraživačkom okruženju. Ostaje nam da se dodatno zabavimo njihovim tumačenjem, kada ih sledeći put budemo čuli, sada kada imamo predznanje.