ZAŠTO KASNIMO I ŠTA TO GOVORI O NAMA: Manir zbog kog stalno trpimo kritike

Znate, to su oni koji nikada ne mogu da stignu na vreme, bez obzira na to koji je povod za dolazak u pitanju, od banalnog, poput susreta sa prijateljem, pa do važnog avionskog leta, ispita na fakultetu, poslovnog sastanka od krucijalne važnosti. Avioni odleću, prijatelji se ljute, posao trpi, ali oni i dalje kasne. Nikako da se promene, a sebi stalno prebacuju zbog toga. Iako se osećaju neodgovornima, mada to nisu, znaju da im kašnjenje urušava dobar imidž, svesni su da time povređuju, pa čak, iz nečije prizme, i nipodaštavaju druge... Pa šta je pobogu sa njima? Zašto su takvi i što se već jednom ne promene? Odgovore na ova i sva druga pitanja vezana za kašnjenje daje nam doc. dr Svetlana Zdravković, jungovski analitičar, doktor psihologije, nacionalni predstavnik ESMN.

Zbog čega ljudi najčešće kasne? Koji su razlozi koje navode, a koji do toga zapravo dovode?

- Razlozi koje ljudi koji kasne navode mogu da budu u skladu sa onim što zapravo jeste razlog, ali ne mora da bude tako. To mnogo zavisi od toga da li je osoba svesna pravog razloga, da li je iskrena pred sobom ili drugima, da li retko kasni ili joj je to postao manir. Neki navode spoljašnje ometajuće faktore, prebacujući odgovornost sa sebe. Drugi se izvine, jer znaju da su sami odgovorni za kašnjenje. Treći smatraju da je izvesno kašnjenje sasvim u redu, itd.

Stvara li se ta osobina/navika već u detinjstvu?

- Učenjem po modelu, tj. posmatranjem roditelja i/ili drugih značajnih osoba u detinjstvu, dete može "preuzeti" obrazac kašnjenja svesno ili nesvesno. Pored toga, nedavanje objašnjenja detetu zbog čega je važno dolaziti na vreme i ne kasniti, može biti još jedan od razloga formiranja navedenog obrasca.

Šta govori o nekome to što kasni?

- To što neko kasni može govoriti različite stvari, u zavisnosti od toga o kome je reč. Skoro svakom se desi da ponekad zakasni, ako se dogodi nešto nepredviđeno. Neki ljudi kasne jer ne mogu dobro da isplaniraju vreme i da se organizuju. Neke od osoba sa naglašenim narcističkim crtama smatraju da imaju prava da kasne i da drugi treba da ih čekaju kad god da se pojave. Neki misle da zapravo nije toliko bitno stizati na vreme, jer rigidno pridržavanje rokova narušava njihovu slobodu. Neki na taj način pokazuju pasivnu agresiju prema onome ko ih čeka i nedovoljno poštovanje te osobe.

NIJE UVEK DO EGOCENTRIČNOSTI

Šta je takvim osobama na prva tri mesta po važnosti u životu, vremenu, danu?

- Svaka osoba je ličnost za sebe, tako da je vrlo nezahvalno govoriti o tome šta je raznolikoj grupi ljudi koji kasne najvažnije. Iza iste pojave, pa i kašnjenja, mogu da stoje veoma različiti prioriteti.

Da li je baš uvek u stalno kašnjenje utkano i nepoštovanje drugog i njegovog vremena? Ili je reč o nečem složenijem?

- Osoba koja kasni ne mora uvek biti svesna prave motivacije za navedeno ponašanje. Kašnjenje ne mora, naravno, uvek biti odraz nepoštovanja drugog. Nekada može biti i izraz loše sposobnosti organizovanja sebe i svojih obaveza.

Moraju li takve osobe biti i egocentrične?

- Ne, ne mora samo nečija egocentričnost biti razlog kašnjenja. Osobe koje ili ne uviđaju važnost tačnosti i dobre organizacije života i rada, ili nisu u stanju da strukturišu vreme na dovoljno dobar način, takođe mogu kasniti.

Postoje li ljudi koji selektivno kasne (nekome da, a na susret sa nikim - ne)?

- Naravno, može postojati i takva vrsta kašnjenja. Ukoliko osoba ima otpor prema nekome, bilo da je toga svesna ili ne, može kasniti selektivno i na taj pasivno-agresivan način pokazivati svoje nezadovoljstvo, ambivalentna ili negativna osećanja.

Postoje li saveti, uputstva, vežbe, koraci koju mogu biti sprovedeni da bi se to ispravilo?

- Najpre je važno raditi na motivaciji - da li i zbog čega hoće da prestane sa kašnjenjem i da dolazi na vreme. Nakon toga je potrebno baviti se boljom organizacijom vremena.

PROBLEMI I KAŽNjAVANjA

Ako neko kasni, znači li to da nema pojam o vremenu, pa ni njegovoj proceni?

- Može da bude reč o tome da osoba slabije procenjuje stvari vezane za vreme, a može biti i to da manji značaj pridaje tačnosti, preciznosti, kao i da manje ceni svoje, pa onda i tuđe, vreme.

Da li je i neka vrsta zanesenosti, isključenosti, prisutna kod ovakvih ljudi?

- Ljudi su raznoliki pa mogu da kasne iz mnogih razloga, kao i da imaju naglašene različite crte ličnosti. Zbog toga je uvek važno sagledati kontekst i pojedinačnu situaciju onoga ko je sklon kašnjenju. Da, kod nekoga može biti prisutna i neka vrsta isključenosti ili slabije prisutnosti u realnosti koja ga okružuje, a veća u sopstvenom svetu, ali se to ne može posmatrati kao pravilo.

Ukoliko smo svesni da svojim kašnjenjem povređujemo onoga ko čeka, a i dalje kasnimo iako ne bismo da ga uvredimo, na šta to ukazuje?

- Ako smo svesni da drugog povređujemo, a to ne želimo, potrebno je da radimo na boljem upoznavanju sebe i svoje nesvesne motivacije. Ukoliko nas nešto nagoni da i pored svesne namere da ne povredimo drugog radimo iste stvari, potrebno je da se zapitamo da li je to zaista tako. Da li postoji izvesna ambivalentnost ili neko drugo osećanje prema osobi u odnosu na koju kasnimo na koje nismo do tada obraćali pažnju. Možemo razmišljati i o tome kakvu psihološku dobit ipak možemo imati u takvoj situaciji.

Kakve sve konsekvence može doneti konstantno kašnjenje onome ko ne stiže na vreme?

- Konstantno kašnjenje može da stvori raznovrsne probleme. Ljudi mogu prestati ozbiljno da shvataju nekoga ko stalno kasni, mogu izgubiti poverenje u njega, mogu ga odbaciti, izložiti kritici... Neko ko stalno kasni na posao, na primer, može biti kažnjen ili imati ozbiljne probleme sa šefom ili kolegama. Takođe, može stvoriti utisak da mu osobe koje ga stalno čekaju nisu dovoljno važne da bi došao na vreme, pa to može da iskomplikuje odnos o kojem je reč.

Uvek može drugačije

Da li je moguće promeniti tu osobinu kod sebe, ako je duboko ukorenjena?

- Gotovo uvek je moguće prevazići sebe u izvesnoj meri. Rad na boljoj organizovanosti, na uviđanju važnosti stizanja na vreme i na činjenici da naše kašnjenje može drugoga da povredi, može doprineti smanjenju korišćenja navedenog obrasca. Pored toga, rad na celokupnoj ličnosti, npr. u psihoterapiji, može da vodi ka dubljim promenama koje će sa sobom povući i drugačiji odnos prema kašnjenju.