KADA VAS PARTNER STALNO LAŽE: Slušajte intuiciju, ignorišite prošlost!

Već na samom početku opteretićemo je time, jer znamo da koga zmija ujede i guštera se plaši. Vagaćemo svaku reč novog izabranika, dodavati mu u glavi namere koje nije imao, naprosto se sladiti ako primetimo da smo bili u pravu i da je on "isti kao i prethodni". Kada prođete jedno takvo, traumatično iskustvo, veoma je teško izbeći ovakav doživljav stvarnosti u novom odnosu, sve i da za sumnju nema nikakvog racionalnog osnova.

Kada smo izašli iz veze u kojoj nas je partner lagao, pa smo postali sumnjičavi, kako da se oslobodimo tog osećaja u narednoj vezi i počnemo sa tim nekim "od nule"? Odgovor na ovo i srodna pitanja daje nam Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut:

- Smislen je savet da se sačeka sa početkom nove veze nakon što se prethodna duga veza završila, ako je bila bolna i traumatična. Potrebno je da razumemo šta se dogodilo, zbog čega, i koji je naš deo odgovornosti. U ovakvim situacijama naš deo odgovornosti je najčešće bio prema sebi, jer nismo slušali svoju intuiciju koja nam je govorila nešto. Naši strahovi od samoće i naše nesigurnosti bile su glasnije od intuicije. To su lekcije koje treba savladati pre nove veze, kako bismo u njoj mogli da razlučimo upozorenje koje stiže od intuicije od straha koji dolazi od neke naše lične nesigurnosti koja nema veze sa našim novim partnerom.

Na koji način bi trebalo da uverimo sebe da pred nama nije nužno osoba kojoj se ne može verovati?

- Jedan deo nas potpuno veruje u tu novu osobu i u srećan kraj. Jer da nije tako, ne bismo se ni upuštali u novu vezu. Potrebno je da razmislimo o prethodnim iskustvima. Smemo li sebi da verujemo ili imamo previše iskustava kada smo se zaklinjali da je taj sledeći pravi, pa bili povređeni? Na koja upozorenja naše intuicije imamo slepu tačku? Koja ponašanja partnera, koja bi trebalo da nas upozore da nije u pitanju dobar čovek, sistematski otpisujemo, oglušujemo se o njih? Veoma je zavodljivo ono magijsko razmišljanje da je baš taj sledeći onaj pravi, koji se razlikuje od svih prethodnih. Ako ovakvih scenarija imamo mnogo u svom iskustvu, onda je nemir koji osećamo zdravo upozorenje intuicije, a ne preterani strah. Tri puta ponovljen isti loš ljubavni scenario trebalo bi da shvatimo kao poziv da radimo na svom, vrlo verovatnom, patološkom obrascu ponašanja u ljubavi.

Kako da iskorenimo navike da proveravamo svaku reč? Kako da reagujemo kada "uhvatimo" sebe da to radimo?

- Trebalo bi da se svaki put kada se to dogodi izmaknemo od trenutne situacije i sagledamo širu sliku. Da se podsetimo kakav je taj čovek kome sudimo. Da li je on dobar, pošten čovek, koji nas zaista voli? Tek kada se toga setimo, tek tada treba da pogledamo u konkretnu situaciju i razmislimo da li se naše tumačenje nekog njegovog trenutnog postupka uklapa u tu širu sliku. Ako znamo da je on čovek koji nas istinski voli, onda na situaciju kada nam, recimo, nije odmah odgovorio na poziv, ne bi trebalo da reagujemo preterano burno. Ako se neki postupak ne uklapa u širu sliku koju o njemu imamo, onda ne bi trebalo da tom postupku pridajemo previše značaja.

IGRICE "MAČKE I MIŠA"

Šta bi mogao on da uradi da bi nam pomogao u sticanju poverenja?

- Da bude iskren sa svojim osećanjima. Da ne igra one popularne psihološke igrice koje bi navodno trebalo da se igraju u prvim fazama veze – toplo-hladno, javi se, pa je nemoj zvati, neka se zabrine. Te igrice "mačke i miša" ne stvaraju zainteresovanost nego strah, i prave velike ozlede u poverenju kod osoba koje žele iskren odnos.

A ako nam je bio neveran? Da li je to još gore "lečiti" od samih laži, koje čak nisu vezane za preljubu?

- Retko se dogodi prevara, a da nije pored nje bilo i laganja. Laži je često teže oprostiti, jer dublje od prevare razaraju bliskost. Kada je bilo laganja u nekom dužem periodu, tada prevarena osoba ima potrebu da rekonstruiše prošlost, da se seti svih događaja koji su se dogodili dok je bila lagana a nije znala, i sve tada poprima neki drugi smisao. Kao da nam neko ukrade i deo prošlosti, time što nas je lagao. Ali šta je kome teže, sama prevara ili laganje, to je veoma individualno.

Koje su najčešće loše partnerove navike ili osobine koje "prenosimo" u drugu vezu?

- Uglavnom su to postupci partnera koji su značili, ili koje smo mi doživljavali, kao negaciju ljubavi i bliskosti. Svako od nas drugačije doživljava ljubav i razlikujemo se po tome kako vidimo da nas partner voli. Ponekad se dogodi da se dvoje ljudi iskreno vole, ali ljubav pokazuju (a samim tim i "čitaju") na vrlo različite načine i naposletku dolaze do zaključka da je nema sa druge strane i odlaze.

Prenosimo li i pozitivna očekivanja na isti način?

- Novi partner neće imati one mane koje je imao stari, ali možda neće imati ni neke njegove lepe osobine. Zbog toga je važno da novu vezu gledamo koliko možemo nezavisno od prethodnih, i po dobrom i po lošem. Nova veza je nov, svež početak i duhovi prošlosti, bilo dobri ili loši, nemaju šta da traže u njoj.

Kome bi trebalo da se obratimo za pomoć?

- Kada kod sebe primetimo patološki obrazac koji se ponavlja u našim ljubavnim vezama, tada treba potražiti pomoć psihoterapeuta. Recimo, uvek budemo ostavljeni iz istog razloga, ili biramo partnere koji imaju vrlo slične karakterne mane zbog kojih patimo, ili u svakoj vezi, bez obzira na ponašanje partnera, osećamo veliki strah da ćemo biti ostavljeni.

U šta spada takva vrsta (ne)osnovanog straha? Kako da prepoznamo da postaje zabrinjavajuća i da vodi ka eventualnoj mentalnoj bolesti?

- Takav strah je uvek znak da se radi o nekoj staroj rani, najčešće nanetoj davno od strane roditelja, bilo zanemarivanjem, manipulisanjem detetovom ljubavlju, bilo modelom koji su otac i majka pružili detetu međusobnim odnosom. Nijedan čovek se nije rodio sa nepoverenjem u drugo ljudsko biće. Ali u oporavku ključna reč je saosećanje. Bez obzira na rane koje nosimo sa sobom, ništa nas ne opravdava za nedostatak saosećanja prema drugoj osobi u novoj ljubavnoj vezi, koja nije odgovorna za naše stare povrede. Druga ključna reč je odgovornost. Kakvi god da su nam roditelji bili, mi smo danas odrasli i sami smo odgovorni za svoje postupke. Sami smo sada dužni da krenemo za zaceljujemo tamo gde smo slabi.

Postoje li tehnike koje možemo sami da sprovodimo kako bismo se "izlečili" od sumnjičavosti?

- Recimo, kada shvatimo da naš mozak ruminira, "prežvakava", stalno iste opomene i ukazuje na nepostojeće pretnje u ponašanju novog partnera, umesto da tome pristupamo racionalno i argumentima da obaramo te sumnje, trebalo bi sebi da kažemo: "Pa, to su samo moje stare dobre dosadne misli" i da pređemo na neku drugu temu o kojoj da razmišljamo. Ne treba sebe da shvatamo previše ozbiljno. "Argumenti" koji dolaze iz našeg unutrašnjeg deteta nisu racionalni i ne mogu se racionalnom unutrašnjom raspravom obarati. Takođe, zgodna tehnika je da kada pomislimo nešto loše o nekome, da odmah učinimo nešto dobro za njega. Recimo, naljutimo se na partnera jer se nije odmah javio kada smo ga zvali, pa mu, umesto da zapodenemo svađu, kupimo omiljenu čokoladu. Time sprečavamo da nas kasnije grize savest i da nam pada samopoštovanje, a aktivno doprinosimo poboljšanju naše veze.