ŠTA JE POLIAMORIJA: Istovremeno učestvovanje u više emotivnih veza

Zamislite da ste u emotivnom odnosu koji podrazumeva da vi i vaš izabranik možete da se viđate sa drugim partnerima i istovremeno ostvarujete nekoliko ljubavnih veza, a da se niko ni na koga ne ljuti. Ako ne možete da zamislite jer vam zvuči strašno ili možda poput bajke, znajte da se sve to uveliko dešava širom sveta, pa i kod nas. Ovakve "otvorene" veze sve su zastupljenije, ali i vidljivije u javnosti, bez obzira na to što naše društvo i dalje propagira monogamiju kao jedini ispravan izbor i koncept emotivnog odnosa. Sve više ljudi upravo monogamija, odnosno društveno prihvatljiva upućenost samo na jednog partnera, guši, pa daju sebi slobodu da rašire krila i lete "sa cveta na cvet". Pritom, oni to ne rade bez emocija - naprotiv, vole svakog izabranika na svoj način, samo ne znaju kome bi se pre zavetovali na večnu ljubav. Neki to i razglase na sva zvona, poput Vilou Smit, američke pevačice i glumice, ćerke Vila Smita i Džede Pinket Smit. Ova 21-godišnjakinja javno ističe da veruje u vezu sa više ljudi, koja se odvija istovremeno. Objašnjava da je monogamija prevaziđena, da se takav odnos vrlo često okončava prevarom, te da zato više voli iskrenost koju nude otvorene veze sa više partnera.

Američka terapeutkinja Rejčel Rajt, koja se izjašnjava kao poliamorna, objašnjava da zbog toga što su monogamne zajednice prihvatljivije kao normalne, poliamorne osobe shvate da su takve tek kasnije u životu, kada se uvere da ne žele da ga dele samo sa jednim partnerom. Ukoliko se sada pitate jeste li poliamorni, proverite da li kod sebe možete da oslušnete signale koje upućuju na to: često se osećate zarobljeno u vezi, a ideja da se obavežete na ljubav samo jednoj osobi vas prestravljuje; plašite se da ćete izgubiti svoju slobodu u odnosu sa samo jednom osobom; niste u stanju da održite monogamnu vezu, već često varate partnere; teško birate između dva ili više ljubavnika i mislite da ste zaljubljeni u sve njih istovremeno; nemate ništa protiv da se vaš dragi viđa sa drugima; imate osećaj da posedujete bezgraničnu ljubav koju morate da podelite sa što više osoba... Da bismo što bolje "upoznali" poliamoriju, razgovarali smo sa Miom Popić, psihoterapeutom.

Da li je poliamorija sve češća pojava među ljudima?

- Istraživanja nam kažu da je sve zastupljenija. U Americi se svaka peta osoba u svojim kasnim dvadesetim opredeljuje za ovaj vid partnerskog odnosa. Kod nas nema istraživanja na ovu temu, ali su sve češće debate među mladim ljudima koliko je zaista moguće u jednoj osobi pronaći sve ono što nam je potrebno.

Na šta to ukazuje, u kom smeru idemo kao društvo?

- Idemo u smeru kritičkog sagledavanja svega onoga što se smatralo da nam je prirodno dato, kao recimo "ljubav za sva vremena". Praksa nam kaže da ljudi u brakovima i vezama često imaju afere i paralelne odnose, a sve to je obavijeno tajnama i lažima. Poliamorija predstavlja način da budemo otvoreni po pitanju svojih emotivnih potreba i da unutar odnosa sami određujemo pravila. Ovo svakako nije jednostavna forma partnerstva jer zahteva potpunu otvorenost, poverenje, jasne granice i uzajamno poštovanje.

Da li je poželjno da oba partnera budu poliamorna, kako jedan ne bi bio ljubomoran?

- Poželjno je da ovo bude odnos koji je usaglašen i dogovoren između partnera, nije nužno da su oba partnera poliamorna.
 

NORMALNO ILI DEVIJANTNO

Kako raščlaniti šta je "obično" simpatisanje nekoga ili više njih, koje možemo svesno prekinuti zarad vernosti, a šta stvarna potreba da u isto vreme imamo više partnera?

- Rađena su istraživanja koja su ispitala osobine ličnosti koje nekoga čine sklonijim ka poliamoriji. Sklonost ka ovom tipu ljubavnih odnosa imaju ljudi koji su otvoreni za nova iskustva i teško tolerišu rutinu i monotoniju. Stvarna potreba ljudi sa ovim osobinama je da ih neko pokrene i inspiriše. To je dakle mnogo više od samog simpatisanja, radi se o želji da imaju raznovrsna iskustva i da istraže sebe u različitim odnosima.

Da li je poželjno da partneri u ovakvom odnosu budu diskretni i da ne upadaju previše u oči svojim ponašanjem?

- Upravo je suprotno. Poželjno je da otvoreno razgovaraju o svom odnosu i odnosima koje grade sa drugim ljudima, da dogovaraju pravila i granice. Potrebno je sve ono što je potrebno i u monogamnim odnosima, samo je ovde daleko zahtevnije jer uključuje i druge ljude i jasno definisanje uloge tih drugih ljudi u partnerskom odnosu.

Koliki broj partnera može da spada pod "normalno" ponašanje, a koji signalizira da je reč o nekoj vrsti devijantnog ponašanja pa i bolesti?

- To opet zavisi od onoga što partneri smatraju normalnim. Pod bolešću smatramo ona ponašanja koja štete osobi ili ljudima iz njenog okruženja. Terapijska praksa nam kaže da su se mnogi parovi "preporodili" kada su u svoj odnos uveli slobodu istraživanja i eksperimentisanja i van svog odnosa. Ne vidim rizik od bolesti ili devijantnog ponašanja u poliamoriji više nego u bilo kojim drugim formama partnerstva. Nisu retki partnerski odnosi koji izgledaju idealno na papiru, a iznutra su ispunjeni agresijom, nepoverenjem i otuđenošću.

Može li u osnovi ove potrebe biti strah od bliskosti? A nezrelost?

- Poliamorija može biti zgodan izgovor za nekoga ko strahuje od vezivanja, da na ovaj način izbegne istinsku bliskost. Ipak, čini mi se da su afere i seksualne prevare u monogamnim vezama mnogo češće odraz straha od bliskosti nego poliamorija. Ovaj vid odnosa mi više deluje kao težnja partnera da osveže odnos i istraže kako da sačuvaju svoju povezanost, ali i slobodu.

Šta još odlikuje ovakve ljude?

- Otvornost za nova iskustva, preispitivanje status kvo stanja u vezi, kritičko sagledavanje svega što nam je društveno nametnuto, istraživanje načina da se sačuva strast u odnosu kroz nova iskustva sa drugim ljudima...

Gde nestade vernost?

- Smatram da ljudi ranije nisu bili ništa verniji nego što su sada, samo su se osećali više krivim kada su varali. Ljudi danas sebi daju dozvolu da preispitaju koliko je monogamna veza za sva vremena zaista po meri njihovih potreba. Skloniji su da preispitaju ovakav vid partnerstva i istraže načine kako da zadovolje potrebu za povezanošću, ali i potrebu za novim uzbudljivim iskustvima. Sjajno je kada sve to imamo u jednoj osobi, ali je i veoma zrelo kada uvidimo da se osećamo sputano, međusobno se dogovorimo i damo dozvolu da te potrebe zadovoljimo i na alternativne načine.

Hoće li mladi ljudi za desetak godina imati istu sliku prototipa zdravog, uobičajenog ljubavnog odnosa kao što imaju današnji sredovečni ljudi?

- Uvidi do kojih je došla moja kolegnica dr Tatjana Stefanović i objavila ih u svojoj knjizi "Ljubav ili trip", sugerišu da mlade generacije praktikuju takozvanu serijsku monogamiju. Idu iz jednog partnerskog odnosa u drugi, svesni da je malo verovatno da će do kraja života ostati sa jednom osobom. Oni su dobrim delom zatvorili vrata takozvanoj ljubavi za sva vremena. Smatram da je ovo prvi korak u razbijanju društveno nametnutih mitova o tome kako treba da se volimo. Verujem da će buduće generacije nastaviti dalje sa preispitivanjem ljubavnih odnosa i da će graditi neke liberalnije i zdravije poglede na ljubav sa manje stega, zabrana i rigidnih očekivanja kakva viđam kod današnjih sredovečnih ljudi.