VELIKO OTKRIĆE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Rešena misterija Rafaelovog remek-dela
ZA delo "Madona do ruže", gde su prikazani Marija, Josif i beba Isus, zajedno sa Jovanom Krstiteljem kao detetom, godinama se verovalo da je Rafaelova slika, sve dok se tri veka nakon nastanka dela nisu pojavile sumnje da je u izradi slike učestvovao još neko, prenosi "Gardijan".
Foto Wikimedia Commons/Public Domain
Stručnjaci su pretpostavljali da se rad mogao pripisati Rafaelovoj radionici, da Josif na slici ne deluje kao da je bio prioritet i da nije moguće da ga je naslikao majstor poput Rafaela. Postojalo je i verovanje da je donji deo slike, na kome se nalazi ruža, naslikao drugi umetnik. S druge strane, u Španiji (gde je slika izložena u Madridu) se oduvek verovalo da je Rafaelo jedini autor.
Međutim, sistem veštačke inteligencije razvijene u Bredfordu je doneo konačan odgovor na ovo pitanje: većinu slike je izradio Rafaelo, Josifovo lice je uradio neko drugi, a donju polovinu slike je "najverovatnije" takođe uradio Rafaelo.
KAKO DIGITALNI ALGORITAM MOŽE DA PREPOZNA AUTORA SLIKE
-Koristili smo autentične Rafaelove slike kako bismo trenirali kompjuter da prepoznaje njegov stil, sve do najsitnijeg detalja, kao što su potez četkice, palete boja, senčenje i svaki drugi aspekt. Kompjuter vidi mnogo dublje nego ljudsko oko, do mikroskopskog nivoa, istakao je profesor Hasan Ugail, direktor Centra za vizuelno računarstvo i inteligentne sisteme Univerziteta u Bredfordu. Foto Wikimedia Commons/Public Domain
Program je u prvim krugovima analize utvrdio da je oko 60 odsto slike sigurno naslikao Rafaelo, pa je kroz detaljnije skeniranje zaključeno da se njegov "rukopis" ne prepoznaje u predelu oko Josifovog lica.
Algoritam je u potpunosti razvio profesor Ugail, koji kaže da AI može da prepozna autentični Rafaelov rad sa 98 odsto preciznosti. Ovo nije prvi put da je profesor uspeo da utvrdi poreklo umetničkog dela pomoću korišćenja veštačke inteligencije, ali je napomenuo da istoričari umetnosti često nemaju poverenja u njegov sistem, jer on nema iskustva u svetu umetnosti.
-Mislim da osećaju strah i da veruju da smo naivni, kao da ne znamo šta radimo... Proces identifikovanja dela uključuju mnogo aspekata, kao što su pigmenti, stanje u kome se nalazi i mnogi drugi. Ovakav softver može biti vrsta alata koji pomaže u ovom procesu, zaključio je.
Dodao je i da ne veruje da će digitalni sistemi da zamene ljude, ali da bi bilo dobro da istoričari umetnosti prihvate AI kako bi je koristili u budućim istraživanjima.
(rt.rs)
BONUS VIDEO - ŠOJGU IZNEO PODATKE O KONTRAOFANZIVI Ukrajina izgubila 125.000 vojnika i 16.000 komada vojne tehnike