MORALI SMO DA PLATIMO MAFIJAŠIMA: Sin najčuvenijeg narko dilera koji je ubijen na današnji dan objasnio šta se dogodilo sa novcem

A, šta se sa tim novcem posle njegove smrti dogodilo, objasnio je svojevremeno njegov sin Huan Pablo Eskobar u intervjuu za "Večernje novosti":

- Morali smo da platimo mafijašima da bi nas ostavili na miru. Neprijatelji mog oca, ali i oni koji su se predstavljali kao njegovi prijatelji, sve su uzeli. Zahvalan sam im na tome. Počeli smo iz početka.

Huan je postao šire poznat svetskoj javnosti zahvaljujući knjizi "Moj otac, Pablo Eskobar", u kojoj je iskreno progovorio o životu svog oca - ozloglašenog kriminalca, vođe najmoćnijeg narko-kartela svih vremena, koji je kontrolisao osamdeset odsto trgovine kokainom u svetu.

- Nije to romansirana biografija "kralja kokaina", već dokumentovana i istinita priča - rekao nam je mlađi Eskobar. - Nismo mi živeli fikciju, već stvaran život. Životna storija moga oca je priča koja ne sme da se ponovi. Sećam se košmara, razmetanja, izobilja i ekscentričnosti. Raskalašnog života, zabava posle kojih su se plesačice vraćale bogatije za nekoliko desetina hiljada dolara. Tata je znao ponekad da pošalje helikopter ako bismo sestra i ja poželeli nešto iz restorana brze hrane. U "Hacijendi Napoli" u početku je bilo puno magije, da bi je potom odmenili nasilje, usamljenost i očajanje. Sada je sve potpuno uništeno. Osećam moralnu obavezu da se žrtvama mog oca približim kako bih tražio oproštaj u njegovo ime.

Iako je bilo logično da Huan bude Eskobar Drugi, postao je arhitekta i porodičan čovek...

- Mogao sam da nastavim stazom mog oca, ali sam bio svedok velikog nasilja i bola. Samo bi se ludak odvažio da ponovi njegovu životnu priču. Na vreme sam shvatio da i kad bih osvetio oca, ne bih mogao da ga vratim. Samo bih uništio život sebi, svojoj porodici, a Kolumbiji doneo još crnju budućnost.Danas me ljudi poštuju jer sam izabrao dobar put - daleko od droge i kriminala.

Pablo Eskobar je po svemu bio kontroverzna ličnost, jedni su ga smatrali surovim ubicom koji je terorisao znatan deo Kolumbije, a drugi modernim Robinom Hudom. Dok je za vladu bio neprijatelj broj jedan, običan narod ga je obožavao.

- Mislim da svaka strana raspolaže delom istine - rekao je njegov sin. - Sirotinja u Kolumbiji i širom sveta pamti plemenite akcije mog oca. Sećaju se čoveka koji je svojim zemljacima dao hiljade besplatnih stanova, dok su političari krali novac od države i puštali da se jedna pretežno uboga zemlja davi u bedi i zaboravu. Kolumbijci znaju da im je moj otac pomagao od svog novca. Sirotinja nije želela da ulazi u mutno poreklo sredstava kojima su sagrađene kuće, bolnice, škole, kulturne i sportske ustanove. Ali, Pabla više pamte po zlu nego po dobru. Mislim da ne grešim ako kažem da je u njemu bilo i jednog i drugog. Moj otac je bio poznat po svojoj okrutnosti, ali i po tome što je mnogima pružao ono što država nije mogla. Mnogi mu zameraju na surovim terorističkim akcijama, ali Kolumbijci ne zaboravljaju njegovu pomoć najsiromašnijima. Ipak, zbog njegovih dobrih dela ne možemo ignoristi njegove manje srećne epizode.

Po zvaničnoj verziji Eskobar je ubijen 2. decembra 1993. u obračunu sa policijom, ali se i dalje spekuliše da je izvršio samoubistvo...

- Apsolutno sam siguran da se moj otac ubio zbog ljubavi prema svojoj porodici. Nije želeo da budemo taoci sopstvene države. Za deset godina skrivanja nije upotrebio telefon, sve do dana koji je odabrao da mu bude poslednji. Učinio je to svesno kako bi ga neprijatelji locirali. Šta god tvrdila zvanična verzija, nijedna policijska sila nije učestvovala u operaciji. Paravojnik Karlos Kastanjo Hil obavio je celokupni operativni posao.