PRAKSA STARA VIŠE OD 70 GODINA: Ko i na koji način bira imena za razorne oluje koje pogađaju svet?
EVROPSKI kontinent je pre nekoliko dana zahvatila jaka oluja po imenu Kiran, prethodio joj je Babet, a ranije smo se sreli sa Agnes. Praksa imenovanja oluja počela je 1950-ih u SAD sa idejom da bi ljudi bili prijemčiviji za vremensku prognozu i da bi lakše raspravljali i upoređivali glavne vremenske događaje ako bi imali ime nego ako bi se na njih pozivali generičkim opisom.
Foto: Profimedia
Da je logika bila ispravna, potvrđuje i činjenica da ljudi širom sveta znaju za uragan Katarina, ali niko ne govori o "uraganu koji je u avgustu 2005. pogodio jugoistok SAD". Ubrzo su se mnoge druge zemlje složile sa logikom SAD i počele da imenuju važnije oluje.
- Verujemo da je lakše pratiti vremensku prognozu na televiziji, radiju ili društvenim mrežama ako oluja ima ime. Već smo videli da ona podiže svest o teškim vremenskim uslovima čak i pre nego što stignu do određenog područja - rekao je Derik Rajal iz UK Met Ofis BBC. Ova kancelarija je 2015. godine u saradnji sa Irish Met Eirean pokrenula prvu kampanju 'Nazovi naše oluje".
Imena se biraju sa liste favorita za koju javnost glasa, a od 2019. u izboru učestvuje i Holandija, iz koje je stiglo i nekoliko predloga, ali je ove godine uvedena novina.
Meteorološki biro odlučio je da neke od oluja nazove po istaknutim naučnicima i meteorolozima – ljudima koji rade na tome da građani budu bezbedni čak i tokom jakih nevremena.
Jedna takva osoba je Kiran Fearon, po kome je nazvana najnovija oluja nad evropskim kontinentom. Bio je državni službenik u Severnoj Irskoj, a njegov posao je bio da obezbedi protok ključnih informacija o nivoima reka i obalnim poplavama. Foto: Tanjug/AP
Prva oluja sezone nazvana je Agnes po Agnes Mari Klerk, irskoj naučnoj spisateljici i astronomki. Svako može da registruje svoje ime ili ime nekog drugog, uz jedno ograničenje. Imena koja počinju na slova Q, U, X, Y i Z se ne koriste za oluje. Pored toga, Velika Britanija obično ima šest do sedam imenovanih oluja godišnje, što znači da su šanse za korišćenje imena u drugoj polovini abecede veoma male.
Nazivi se daju olujama čiji vetrovi dostižu određenu brzinu i mogu da izazovu značajnu štetu. To se obično dešava kada bar jedna od meteoroloških agencija koje sarađuju smatra da bi trebalo izdati upozorenje građanima na predstojeće nevreme.
U Evropi Norveška, Švedska i Danska deluju zajedno u severnoj grupi, a Portugal, Španija, Luksemburg, Francuska i Belgija u jugozapadnoj grupi. Olujama od globalnog značaja upravlja Nacionalni centar za uragane. Tropske oluje se nazivaju kada njihovi vetrovi dostignu brzinu od najmanje 65 km/h. Za njih se koristi šest lista koje vodi Svetska meteorološka organizacija, a menjaju se svake godine u šestogodišnjem ciklusu.
(Večernji.hr)
BONUS VIDEO: NEOBIČNA TRADICIJA: Hiljade ljudi prisustvuju drevnom japanskom "Festivalu golih" na poluostrvu Boso