MISTERIOZAN DOGAĐAJ U SVEMIRU: Nestali svi oblaci Nepruna

Neptun, plavi div Sunčevog sistema doživeo je dramatičnu transformaciju, pri čemu su njegovi karakteristični beli oblaci gotovo u potpunosti nestali. Uprkos velikoj udaljenosti Neptuna od Sunca, naučnici su pronašli intrigantne veze između oblaka te planete i 11-godišnjih ciklusa Sunčeve aktivnosti, piše Njuzsajentist.

Erandi Čavez i tim s kalifornijskog univerziteta Berkli pomno su proučavali aktivnost Neptunovih oblaka između 1994. i 2022. godine. Koristeći slike sa zemaljskih opservatirija i svemirskog teleskopa Habl, primetili su cikličnu fluktuaciju u pokrivenosti oblacima. Godine 2002. i 2015. bila je povećana oblačnost, a 2007. i 2020. Neptun je izgledao neuobičajeno vedro. Njihov rad objavljen je u časopisu Ikarus.

Treba napomenuti da je 2020. godinu obeležio neviđeni pad oblačnosti, zbog čega je Neptun bio iznenađujuće taman i bez uobičajenih reflektujućih belih oblaka. Čavez je primetio da čak i najnovije slike iz juna ove godine još uvek pokazuju manjak aktivnosti oblaka. Ta nedavna epizoda bila je neverovatno značajnija i dugotrajnija u poređenju s prethodnim slučajevima smanjene oblačnosti.

2019. kao prelomna godina

Neočekivani brzi razvoj događaja odigrao se 2019. godine, tokom koje su oblaci vidljivo nestali u roku od nekoliko meseci. Imke de Pater, još jedna članica Čavezovog tima, izrazila je zaprepašćenje brzim nestankom oblaka.

-Iznenadilo me koliko su brzo oblaci nestali na Neptunu. U suštini smo videli pad aktivnosti oblaka u roku od svega nekoliko meseci, rekla je.

Neverovatno, ali čini se da je uzorak oblaka usklađen s 11-godišnjim ciklusom aktivnosti Sunca, iako s dvogodišnjim zaostatkom. Kada je Sunce najaktivnije, Neptun doživljava pojačano stvaranje oblaka, dok smanjena solarna aktivnost odgovara raspršivanju oblaka na toj planeti.

Obrazloženje tog fenomena povezano je sa uticajem Sunca na Neptunovu atmosferu. Sunčeva svetlost koja dopire do Neptuna mogla bi katalizirati hemijske reakcije koje bi dovele do stvaranja metana i drugih hemijskih oblaka. Dvogodišnje kašnjenje pripisuje se vremenu koje je potrebno za te hemijske reakcije. Intrigantno je da je ova korelacija neočekivana zbog Neptunove udaljene lokacije, budući da ta planeta prima samo oko jedan posto Sunčeve svetlosti koje prima Zemlja.

Međutim, tu vezu tek treba utvrditi. Dok je uloga Sunčeve svetlosti u formiranju oblaka verovatna, ona takođe može potamniti postojeće oblake i izmaglice, što tu uzročno-posledičnu vezu čini još složenijom.

Neptunove povremene masivne oluje, koje nastaju duboko u njegovoj atmosferi i izlaze na površinu, dodatno komplikuju stvari. Razotkrivanje tih zamršenosti njegovih slojeva oblaka i dalje predstavlja poduhvat za naučnike, koji nastavljaju pomno da prate Neptun u potrazi za dubljim razumevanjem te planete.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - OVAKO SE BRANI KRIMSKI MOST: Svuda je magla i dim