VELIKO NAUČNO OTKRIĆE: Jedna od najsjajnijih zvezda na nebu uskoro bi mogla da eksplodira

Betelgez je udaljen oko 650 svetlosnih godina od Zemlje i taj crveni džin polako umire. Prema najnovijoj prognozi naučnika, na osnovu načina na koji pulsira, ova džinovska zvezda mogla bi za nekoliko decenija da kolabira u finalnom bljesku.

BETELGEZ, ZVEZDA U POSLEDNjOJ FAZI ŽIVOTA

Naučnici sa Tohoku univerziteta u Japanu i Univerzita Ženeva u Švajcarskoj, proučavali su oscilacije u emitovanju svetlosti te zvezde i zaključili da je ona u poslednjoj fazi života, navodi se u njihovom radu.

Sjaj Betelgeza iznenada je zatamnjen na kratko 2019. godine, a naučnici su tada utvrdili da je izbacio nešto prašine i tamne materije koje su ga prekrilile.

Međutim, sjaj ove zvezde pojačao se početkom ove godine i sada je jedan i po put jači nego inače. Naučnici su razmatrali različite teorije zbog čega se to desilo, da li je u pitanju približavanje njegove smrti ili iznenadnih „staračkih“ podrhtavanja.

Iako naučnici veruju da je na kraju života, Betelgez je relativno mlada zvezda, stara tek oko 10 miliona godina, piše „Sajens alert“ (Science Alert). Međutim, već se pretvorio u naduvani, crveni oblak gasa kome ponestaje goriva i bliži mu se kraj. Koliko će još dugo potrajati, zavisi od više faktora.

Jedan od tih faktora je njegova veličina, koja je predmet debate tokom većeg dela 20. veka. Prema proračunima koji navode njegovu donju granicu veličine, Betelgez ima još na hiljade godina života pre nego što implodira u velikom bljesku.

KOLIKO ĆE POŽIVETI - NOVI PRORAČUNI

Ima i drugih razloga zbog kojih se može verovati da će poživeti još dugo. Kao i kod mnogih zvezda, njegov spoljni omotač pulsira uravnoteženim skupljanjima i širenjima koje su podsticane unutrašnjom dinamikom suprotstavljenih pritiska i gravitacije.

Posledična fluktuacija u jačini svetlosti i frekvenciji traje mesecima ili čak godinama. Najznačajniji periodi kod Betelgeza traju 2.200 i 420 dana.

Kraći period je češći i predstavlja oscilaciju celokupnog obima zvezde. Proračuni zasnovani na njemu govore da se radi o mlađoj zvezdi.

Ipak, šta ako se pojavi više ciklusa koji traju po 2.200 dana? Naučnici koji stoje iza poslednjeg istraživanja ne otpisuju ovaj dugi ciklus, uz argument da je termodinamika takvih oscilacija u svetlim supergigantima, kakav je Betelgez, malo komplikovanija nego kod drugih zvezda.

Na osnovu proračuna, naučnici iz Švajcarske i Japana zaključili su da se spoljašnji omotač Betelgeza pomera više dok mu se masa koncentriše u jezgru, zbog čega bi svoje gorivo mogao da potroši ne za hiljade godina, već tek za nekoliko decenija.

Ukoliko su njihovi proračuni tačni, u ne tako dalekoj budućnosti, mogli bismo da svedočimo velikom bljesku, pre nego što Betelgez potpuno nestane sa našeg neba.

sputnikportal.rs