ZAŠTO SU PLANETE U SUNČEVOM SISTEMU RAZLIČITIH BOJA? Naučnici dali odgovor (VIDEO/FOTO)

Planete Sunčevog sistema vidimo u različitim bojama, ali to ne znači da je i njihova površina ista takva.

Tako je Mars crven, Uran je svetlije plave boje od Neptuna, a karakteristična plava boja Neptuna nije određena njegovom površinom, već atmosferom.

MERKUR

Merkur je najmanja planeta u celom Sunčevom sistemu, a ujedno je i najbliža. To je rezultiralo tankom atmosferom i sastavom zbog kog ima sivkastu boju i poluhrapavu teksturu. Stoga se boja pripisuje isključivo njegovoj površini na tlu.

Ona potiče od sastava tla sa visokim sadržajem gvožđa, silicijum oksida, magnezijuma i raznih vrsta sulfida. Istovremeno, na njegovoj površini se može videti više kratera, izazvanih udarima asteroida i drugih svemirskih objekata, što mu daje neujednačen sivi ton. Razlog za ovako nešto treba tražiti u činjenici da Merkur ima tanku atmosferu, te se asteroidi dok prolaze kroz nju ne raspadaju već uništavaju površinu prilikom sudara.

VENERA

Stenovita planeta, poput Merkura ili Zemlje, ali s tom razlikom da je njena atmosfera veoma gusta i sastoji se od nekoliko različitih gasova koji skrivaju njegovu površinu pa je samim tim atmosfera te planete odgovorna za karakterističnu žućkastu boju.

Ova atmosfera se sastoji uglavnom od ugljen-dioksida, sumporne kiseline i azota. Kombinacija tih gasova, zajedno sa pojavom sunčevog zračenja je ono što dovodi do žutih tonova.

Ti gasovi su zapravo toliko gusti da ne dozvoljavaju sunčevoj svetlosti da dopre do površine, a da ih nema, Venera bi imala površinu veoma sličnu Zemljinoj — sa veoma sličnom masom i veličinom.

ZEMLjA

Dok je posmatramo na slikama, od svih boja koje se pojavljuju na Zemlji izdvaja se plavi ton isprekidan malim belim prugama i određenim zelenim ili smeđim područjima. To je zato što 70 posto zemljine površine čini voda, koja reflektuje tonove neba.

Bele pruge pripadaju oblacima, pa će ove oblasti biti veće ili manje u zavisnosti od dela sveta koji se posmatra i trenutnih meteoroloških uslova.

S druge strane, zelene boje potiču od šuma, prerija ili džungli, a smeđe od pustinja i planina.

MARS

Crvena boja Marsa je jedna od njenih najpoznatijih karakteristika. U vedrim noćima bez oblaka, moguće je čak i uočiti crvenkastu nijansu sa površine zemlje bez teleskopa. Ta boja je posledica materijala na njegovoj površini, jer atmosfera Marsa ima samo visok sadržaj ugljen-dioksida i malo kiseonika, dok je 80 posto njene površine prekriveno kamenim pustinjama formiranim od gvožđe oksida.

Na ovaj način ono malo kiseonika koji postoji u atmosferi planete reaguje sa gvožđem, oksidujući skoro celu njegovu površinu i dajući mu vatreno crvenu boju. Međutim, ona se javlja samo u površinskom sloju, jer ako bi počeli da kopate po Marsovoj površini malo dublje, shvatili bi da je u unutrašnjosti materijal sivkaste boje zbog gvožđa koje još nije oksidiralo.

JUPITER

Jupiter je sa Saturnom jedna od najvećih planeta u našem sistemu, zbog čega se još nazivaju i gasoviti giganti, odnosno planete sa malim centralnim čvrstim jezgrom i fluidima ili gasom koji se nalaze oko njega. U slučaju Jupitera, najprisutniji gasovi su helijum i vodonik, ali oni kojih ima u manjem procentu su upravo ti koji mu daju braon boju sa svetlijim i tamnijim prugama.

Tako se u najudaljenijim slojevima mogu razlikovati dve zone — „pojaseve“ koji poprimaju tamnobraon boju i koji okružuju planetu širokim prugama i svetlijim delovima koji se protežu između ovih pojaseva na braon pozadini. Međutim, svaki od njih ima drugačije poreklo, pa tako „pojasevi“ nastaju zbog delova atmosfere u kojima je veća koncentracija kristala amonijaka, dok se u svetlijim delovima mogu naći ugljenik, fosfor i sumpor.

SATURN

Osim neobičnih prstenova, Saturn se ističe i po svojoj narandžastoj boji, isprekidanoj uskim belim i horizontalnim prugama. Kao i Jupiter, on je gasoviti džin čiju atmosferu čine helijum i vodonik.

U ovom slučaju, narandžasta pozadina je nešto manje intenzivna nego na Jupiteru, jer Saturn ima značajnu količinu amonijak hidrosulfita. U slučaju belih oblasti, poreklo te boje je identično kao i u prethodnom slučaju i nastaje zbog prisustva kristala amonijaka u njegovoj atmosferi.

URAN

Negde između zelene i plave — tirkizni ton Urana stvara atrakciju za sve vrste posmatranja. Poreklo ove boje se nalazi u visokom prisustvu gasa metana u atmosferi. Kada sunčeva svetlost padne na njega, metan apsorbuje sve one boje spektra koje su izvan opsega boja koje se nalaze između plave i zelene, stoga iste i reflektuje.

Ipak, mora se naglasiti da u njegovoj atmosferi postoji i određena količina vode i amonijaka. Njihove vrednosti su mnogo niže od vrednosti metana.

NEPTUN

Sastav Neptuna je veoma sličan Uranovom, zbog čega je metan igra fundamentalnu ulogu u sastavu njihovih atmosfera. Ali, ako samo pogledate slike shvatićete da je Neptunova plava izraženija i tamnija od Uranove. To je zato što Neptun ima veću količinu helijuma.

Dakle, helijum uzrokuje da opseg apsorpcije boja varira i bude bliže crvenim, odnosno zelenijim tonovima. Stoga je rezultat boja koje reflektuje i koje se mogu videti, fokusiran isključivo na plavu i ljubičastu, omogućavajući planeti mnogo plaviju nijansu od komšijine, piše „Nacionalna geografija“.

sputnikportal.rs