JEZIVO NAUČNO OTKRIĆE: Herkulanum prošao gore nego Pompeja - Lava dezintegrisala ljude, pronađeno 300 skeleta i stakleni mozak (FOTO)

Nakon erupcije Vezuva 79. godine n.e., znamo da je zajedno sa Pompejom razoren i Herkulanum, kao i još par manjih mesta u Napuljskom zalivu. Međutim, i nakon nekoliko decenija izučavanja grada koji je prema legendi osnovao Herkul, naučnici nisu znali mnogo o poslednjim trenucima života u njemu. 

Prilikom iskopavanja Herkulanuma u kućama nije otkriveno mnogo toga o ljudskim žrtvama, a jedini veći dokaz o katastrofi koja ih je zadesila je otkriven u skladištima na obali - iskopano više od 300 kostura stanovnika, koji su pokušali da spasu svoje živote čekajući brodove da ih izbave od užasa.

Gde su svi nestali?

Misterija nestanka stanovnika Herkulaneuma dugo je zbunjivala arheologe, stoga je tim italijanskih geologa i antropologa, predvođen Gvidom Đordanom sa Univerziteta Roma Tre i Pjerom Paolom Petroneom, sa Univerziteta Federiko Drugi u Napulju, rešio da uz pomoć nauke razjasne ovu enigmu.

Da bi to uradili, analizirali su ostatke ugljenisanog drveta uzorkovanog sa pet različitih mesta na lokalitetu, a rezultati su otkrili da je prvi piroklastičan tok razorio grad nekoliko trenutaka nakon erupcije Vezuva i da je dostizao temperature od oko 550 stepeni Celzijusa. Ovo ujedno znači da je on u trenutku spalio i pretvorilo u prah i pepeo stanovništvo koje je pokušavalo da pobegne na sigurno.

Ovaj podatak ne čudi jer je 2020. godine, tim istraživača predvođen antropologom Pjerom Paolom Petroneom, sa Odeljenja za biomedicinske nauke na Univerzitetu Federiko Drugi u Napulju, otkrio zapanjujuć nalaz - stakleni mozak čoveka za koga su pretpostavili da je bio sveštenik, nastradao za vreme erupcije tako što su mu telesna mast, kao i meka tkiva u trenutku spaljeni. Detaljna analiza je otkrila da mu je lobanja eksplodirala, ali i da mu se moždana masa pretvorila u staklo zbog visokih temperatura kojima je bio izložen. 

Šta se u stvari desilo?

Tim istraživača je sa velikom preciznošću uspeo da rekonstruiše situaciju u gradu nakon erupcije. Naime, prvi piroklastični tok - oblak vrelih gasova i stene koji putuje brže od lave - ubio stanovnike i većinu pretvorio u pepeo, sem onih koji su pobegli u luku gde je temperatura bila nešto niža zbog blizine mora i zbog čega su njihovi ostaci sačuvani. 

Ali ovaj piroklastičan tok pratili su i drugi. Analize urađene na ostacima drveta otkrili su da je grad bio pogođen nizom piroklastičnih tokova, čija temperatura se kretala između 465 i 315 stepeni Celzijusa. Vremenom su se svi oni spustili na Herkulaneum i zatrpavali grad pod sloj pepela i drugih vulkanskih naslaga debljine do 20 metara.

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Scientific Reports. 

(Nacionalna geografija)

BONUS VIDEO: HILjADE FRANCUZA NA ULICAMA I TRGOVIMA: Protesti u Parizu protiv reforme penzionog sistema