ZAŠTO SU NAUČNICI NASA ZABRINUTI: Velika anomalija raste u magnetnom polju zemlje(VIDEO)

Ovaj veliki fenomen, nazvan Južnoatlantska anomalija, zabrinjava naučnike već godinama, ali najviše upravo istraživače iz NASA.

NASA sateliti i letelice pogotovo su u opasnosti zbog smanjene snage magnetnog polja unutar anomalije, kao i posledičnog izlaganja česticama iz Sunca. Južnoatlantsku anomaliju NASA opisuje kao „udubljenje“ u Zemljinom magnetnom polju, ali ona ne utiče na život na planeti. Isto se ne može reći za letelice u zemljinoj orbiti koje prolaze direktno kroz anomaliju u svom kruženju Zemljom na niskim visinama.

ŠTA OMETA STVARANjE MAGNETNOG POLjA

Tokom tih perioda, smanjena snaga magnetnog polja u anomaliji znači da sistemi u satelitima mogu prestati pravilno da rade ako ih pogode protoni sa Sunca. Ti nasumični udari generalno rezultiraju manjim tehničkim problemima, ali postoji rizik da mogu da izazovuznačajan gubitak podataka kao i trajnu štetu ključnih komponenti.

Upravo je smanjenje tih rizika jedan od glavnih razloga zašto NASA toliko pažljivoprati anomaliju. Drugi razlog je misterija koju ona predstavlja: to je velika prilika za istraživanje ovog kompleksnog fenomena kojeg je teško shvatiti, a veliki resursi koje NASA ima na raspolaganju savršeni su za proučavanje, piše „Sajens alert“.

Primarni izvor, smatra se, okean je rastopljenog gvožđa u spoljašnjem jezgru Zemlje, hiljadama kilometara ispod tla. Kretanje te mase stvara električnu struju koja stvara magnetno polje Zemlje, ali čini se da to polje nije jednolično. Stvaranje tog polja ometa ogromna, gusta kamena masa koja se nalazi oko 2.900 kilometara ispod afričkog kontinenta, zbog čega je efekt smanjenja snage magnetsnog polja dramatičan.

„Anomalija se takođe može interpretirati kao posledica smanjene dominacije dipolnog polja u regiji“, rekao je geofizičar i matematičar NASA Veijia Kuang 2020. godine. „Konkretnije, lokalizovano polje obrnutog polariteta snažno raste u regionu ove anomalije, što intenzitet magnetnog polja čini vrlo slabim, slabijim od intenziteta u okolnim regijama“.

I dok postoji mnogo toga što naučnici još ne shvataju potpuno po pitanju ove anomalije, nova saznanja polako rasvetljuju slučaj.

Na primer, jedna studija koju je 2016. vodila heliofizičar NASA Ešli Grili otkrila je da se anomalija polako kreće u smeru severozapada. Ali, tu se priča ne završava.

ANOMALIJA U PROCESU RAZDVAJANjA

Još je neverovatnije to što se čini da je anomalija u procesu razdvajanja na dva dela: istraživači su 2020. otkrili da svaki deo predstavlja odvojeni centar minimalnog magnetnog intenziteta unutar veće anomalije.

Ne zna se šta to tačno znači za budućnost ove anomalije, ali u svakom slučaju postoje dokazi koji upućuju na to da ona nije nova. Studija objavljena u maju 2020. sugeriše da ovaj fenomen nije nedavni izuzetak, već ponavljajući magnetni događaj koji se na Zemlji odvija već, veruje se, 11 miliona godina.

Ako je to slučaj, to bi moglo da znači da ova anomalija nije znak da će čitavo magnetno polje Zemlje uskoro biti preokrenuto, što je nešto što se zapravo događa, ali tek jednom u nekoliko stotina hiljada godina.

Naravno, ostaje mnogo nepoznanica, ali dobro je znati da ovu anomaliju naučnici proučavaju.

-Iako se ova anomalija kreće sporo, ona prolazi neke morfološke promene i važno je da nastavimo da je posmatramo, rekao je Sabaka. „Upravo to nam pomaže pri izradi modela i predviđanja“.

sputnikportal.rs