PREŽIVELA JE TITANIK: Zvali su je "kraljica brodova koji tonu", ali to nije sve (FOTO)

Ujutro 21. novembra 1916. godine, britanski prekookeanski brod Britanik — tada, tokom Prvog svetskog rata, bolnički brod — krstario je Egejskim morem. Putovao je do krvavog ratišta Galipolja u Turskoj. Medicinska sestra Vajolet Džesop upravo je došla sa jutarnje mise i sela da doručkuje kada je prigušena eksplozija potresla brod. Britanik je naišao na nemačku minu i brzo je tonuo.

Iako je naređeno ukrcavanje u čamce za spasavanje, Džesopova je otrčala u svoju kabinu da pokupi nekoliko dragocenosti, uključujući molitvenik i jedan poseban predmet za ličnu negu. U svojim memoarima, prisetila se reči prijatelja: "Nikad ne preduzimaj ništa, a da prethodno ne proveriš svoju četkicu za zube."

Džesopova je taj savet ozbiljno shvatila zbog prethodnog iskustva sa pomorskim katastrofama, uključujući potonuće Titanika 1912. godine.

Zapamćena kao "Kraljica brodova koji tonu" i "Gospođica nepotopiva", Džesopova se oslanjala na duboku veru i snažnu volju kada su je zadesile ove nesreće na moru. Uprkos tome što se suočila sa smrću na Britaniku, nesavladiva Džesopova nastavila je da služi na okeanskim brodovima sve do penzionisanja.

- Trebao joj je posao, a život na moru bio je sve što je znala - kaže pisac i stručnjak za Britanik Sajmon Mils. "Kasnije je napisala da mora da se vrati na posao što je pre moguće, pre nego što izgubi živce, tako da nije prošlo mnogo vremena i vratila se na more."

'Žestoka volja za životom'

Rođena u Argentini 1887. godine, Vajolet Konstans Džesop bila je ćerka irskih katoličkih imigranata koji su se preselili u Južnu Ameriku i postali uzgajivači ovaca. Bila je bolešljivo dete. Preležala je tifus i tuberkulozu od koje je skoro preminula. Njen oporavak bio je čudesan.

"Vajoletina tvrdoglava i žestoka volja za životom ju je izlečila", napisao je pokojni Džon Makston-Grem, urednik njenih memoara.

Nakon što joj je otac umro 1903. godine, 16-godišnja Džesopova se sa porodicom preselila u Englesku. Da bi prehranila decu, majka Ketrin postala je stjuardesa na parobrodima Rojal Mejl Lajna koji su plovili preko Atlantika.

Posle pet godina na moru, Ketrin se razbolela i Vajolet, koja je imala 21 godinu, postala je jedina koja je mogla da prehrani porodicu. Išla je majčinim stopama i postala stjuardesa na brodovima. Iako je prema tadašnjim standardima bila premlada za tu poziciju, to što je bila prijatna i poznavala je jezike — govorila je engleski, španski i francuski — pomoglo joj je da dobije posao.

Mlada stjuardesa je 1911. godine potpisala ugovor sa brodom RMS Olimpik — najvećim svog vremena i prvim od tri luksuzna broda kojima je upravljala firma Vajt Star Lajn.

Sve je išlo dobro do 20. septembra 1911, kada se putnički brod sudario sa brodom britanske krstarice. Olimpik je pretrpeo veliku štetu, ali je uspeo da se vrati u Englesku.

Olimpik je otišao na popravku, a Džesopova je prešla na sestrinski brod, RMS Titanik. Oko sedam meseci kasnije, 14. aprila 1912, elegantni brod je četvrtog dana svog prvog putovanja udario u santu leda i potonuo. Poginulo je više od 1.500 putnika i članova posade.

U 23:40 te užasne noći, Džesopova je upravo završila sa molitvom i bila u krevetu kada je čula "pucajući, škripavi, cepajući zvuk". U početku je pomislila da je u toku neka vežba. Na kraju krajeva, "nepotopivi" Titanik nikako ne bi mogao da bude u opasnosti od potonuća. Ali manje od tri sata kasnije Džesopova je sedela u čamcu za spasavanje i užasnuto posmatrala kako veliki brod nestaje ispod mračnog, hladnog Atlantika. "Sigurno je sve ovo samo san", sećala se o čemu je razmišljala.

"Ogromna vera u boga"

Kada je 1914. godine izbio Veliki rat, Džesopova se dobrovoljno prijavila da služi kao medicinska sestra. Neko vreme je radila u kopnenim bolnicama, a onda je dobila priliku da služi na moru na Britaniku. Brod je 1916. godine naleteo na minu u blizini grčkog ostrva Kea. Džesopova je bila u čamcu za spasavanje kada je uvučena u Britanikove propelere koji su još uvek radili. Voda je postala crvena od krvi dok su propeleri sekli ljude i čamac na komade.

Džesopova je skočila u more i tako izbegla smrt. Zadobila je težak prelom lobanje i duboko posekotinu na nozi. Kasnije, kada je na spasilačkom brodu videla poznata lica  — dva lekara pored kojih je kleknula na misi rano tog jutra — jedan je rekao: "Znam šta vas je danas spasilo, mlada damo".

Vajoletin oporavak trajao je tri godine. Za to vreme rat se završio, a okeanski brodovi su nastavili da prelaze Atlantik. Tri preživljene brodske katastrofe možda bi nekog zabrinule, ali ne i Vajolet Džesop. Ona je 1920. godine ponovo potpisala ugovor sa popravljenim Olimpikom i nastavila da radi kao stjuardesa do penzionisanja 1950. godine. Umrla je u Engleskoj 1971, u 83. godini.

Šta joj je dalo hrabrosti da savlada sve što joj je život priredio? "Samo volja za životom", rekla je jednom prijatelju. "I ogromna vera u Boga".

(Nacionalna geografija)

BONUS VIDEO: SEVERNA KOREJA LANSIRALA DVE BALISTIČKE RAKETE: Odgovor na manevre SAD i Južne Koreje (fotografije)