KOSMIČKA MREŽA: Otkriveno magnetno polje najveće strukture u svemiru
SVEMIR je prepun magnetnih polja. Iako je on neutralan po pitanju naelektrisanja, atomi u njemu imaju jezgra koja su jonizovana u pozitivno naelektrisane protone i negativne elektrone. Kada se električna pražnjenja među njima ubrzaju, stvara se magnetno polje.
Foto: EPA
Jedan od najčešćih izvora magnetnih polja velikih razmera u kosmosu su sudari međuzvezdane plazme.
KOSMIČKA MREŽA
Međutim, postoje i veća magnetna polja. Kada su najveće razmere u svemiru u pitanju, materija je raspoređena u strukturu poznatu kao kosmička mreža. Veliki superklasteri galaksija razdvojeni su gigantskim prazninama, slično kao što područja vode razdvajaju klastere balončića u vodi punoj sapunice, piše „Sajens alert“. Između tih superklastera protežu se tanka galaktička vlakna stvarajuću kosmičku mrežu materije.
Većina te mreže je jonizovana, pa bi trebalo da stvara ogromno, ali jedva primetno međugalaktičko magnetno polje, bar u teoriji. Astronomi nisu do sada mogli da primete takvo magnetno polje, ali je ono otkriveno u novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Sajens advans“.
OTKRIVANjE MAGNETNOG POLjA U SVEMIRU
Astronomi ne mogu direktno da detektuju magnetno polje koje je udaljeno milijardama svetlosnih godina. Umesto toga, mogu da ga primete kroz njegov uticaj na naelektrisane čestice. Kada elektroni i druge čestice kruže po linijama magnetnog polja, emituju radijske talase.
Mapiranjem tih signala, astronomi mogu da naprave mapu galaktičkog magnetnog polja.
Međutim, niti kosmičke mreže su toliko razuđene da su i radijski talasi koje emituju veoma slabi, preslabi da bi bili detektovani. I budući da okolne galaksije emituju mnogo jače radio signale, oni iz kosmičke mreže se utope u galaktičku radijsku buku.
POLARIZOVANI RADIO TALASI
Kako bi prevazišli taj problem, naučnici su se usredsredili na polarizovane radio talase, koji imaju specifičnu orijentaciju. Pošto je ta orijentacija u vezi sa generalnom orijentacijom niti, naučnici su lakše mogli da izdvoje taj signal iz kosmičke radijske pozadine.
Oni su koristili više dostupnih radio-mapa celog neba i poredeći njihove podatke sa mapiranim kosmičkim mrežama, potvrđivali su polarizovan radio-signal koji emituju mreže.
Ovaj rezultat nije samo prva detekcija magnetnog polja kosmičke mreže, već i jak dokaz koji podržava postojanje talasa nastalih sudarima unutar međugalaktičkih niti.
Oni se pojavljuju u kompjuterskim simulacijama kosmičkih struktura, ali je ovo prvi dokaz koji pokazuje da su te simulacije tačne.
sputnikportal.rs