NIKOLI TESLI RAKIJA ČESTO VALJALA U ŽIVOTU: Govorio da je njujorško vino sto puta gore od francuskog, a da će sa viskijem živeti 150 godina
ODRASLI ljudi su ponekad kao deca. Žvaćeš im hranu, staviš u usta, a oni ne mogu da učine ni toliko da je progutaju.
Foto arhiva
Ljudi i narodi su sitni piljari, a zemlja velika pijaca na kojoj oni pazare i svađaju se, otkrivajući na ružan način golotinju svoje duše, zavist, mržnju, samoljublje, sebičnost, ljubomoru. Niko ne misli da je prolazan i da je sve prolazno.
Ovako je govorio veliki pronalazač sa čijim izumima živimo i 80 godina posle njegove smrti. Ali, Nikola Tesla (1856-1943) nije samo mudro zborio o hrani, njegova biografija, posmatrana iz kulinarskog ugla, više je nego zanimljiva. Mnogo puta ispunjena je neobičnim anegdotskim događajima. Arhiva
U mladosti jeo u restoranima, u starosti kuvao sam
-Pored ekscentričnosti koju je ponekad ispoljavao za stolom, Tesla je imao i svoje posebno shvatanje o ishrani i njenom uticaju na ljudski organizam – navodi profesor Predrag Puzić koji je godinama istraživao šta je i kako slavni naučnik jeo. – U mladosti je jeo isto što i ljudi iz njegovog okruženja. U godinama blagostanja jelo je poručivao nekoliko sati unapred, a posluživali su ga isključivo vlasnici hotela ili glavni konobari u nekom od zaklonjenih separea. Većinu đakonija bi tek probao. Tako je zadovoljavao gurmansku radoznalost. U starosti je umeo da zatraži jelo i piće koje kasnije ne bi ni pogledao. Na taj način je iskušavao svoju volju. Pred kraj života je jela pripremao sam, zaobilazeći ručak, dok bi večera bila prosta i oskudna. Foto: Printskrin
Uživao da ruča u separeima udaljen od tuđih pogleda
U mladosti je Tesla rado prihvatao izazove. Jednom prilikom se takmičio sa školskim drugom Antalom Sigatijem u ispijanju mleka. Savladan je posle 38 flaše. A, pred odlazak iz Pariza, krajem decembra 1883. godine, pokrali su ga na železničkoj stanici. Uprkos svemu, odlučio je da krene za Ameriku, kao da se ništa nije dogodilo. Zapamtio je broj ukradene prekookeanske karte i to mu je pomoglo da se ukrca na brod. Dok su drugi putnici imali redovne obroke, on se odupirao gladi. Višednevni strogi post je, međutim, učinio svoje. Kapetan je pomoslio da je bolestan, a Tesla mu je odgovorio: „Gladan sam!“ Zgranut, kapetan ga je upitao zašto nije tražio hranu. „Moji principi to ne dozvoljavaju“, odgovorio je pronalazač koji je kasnije ispričao da ga je samo dobrota kapetana spasla.
Ako usrdno zamoliš Boga i petao će ti sneti jaje, kasnije je zapisao u svoj dnevnik.
BOGOVI VOLE MIRIS ROŠTILjA
MIRISI su opčinjavali mladog Teslu od detinjstva. Najviše mirisi hrane. Još kao đak shvatio je da nas nosevi povezuju s nevidljivim svetom, a da Grci, Jevreji i drugi stari narodi veruju da bogovi vole miris roštilja. S mirisima je razgovarao, ponekad i ratovao.
Mogu li se mirisi prenosti eletričnim putem, razmišljao je: „Ako bi šolja bila povezana sa polom visokonaponskog električnog izvora, da li bi miris supstance stavljene u šolju prodirao brže i jače kroz prostor?“
U prvim godinama slave Tesla je rado odlazio u restoran braće Delmoniko. U njegovom društvu bili su Mark Tven, Radjard Kipling, Džozef Pulicer, Antonin Dvoržak. Jednom prilikom, Kipling je predložio Tesli da odu nekud na večeru. U pismu Džonsonovima, pronalazač se pohvalio predstojećim susretom, ali i našalio: „Šta hoće Kipling? Pozvao me je na večeru u neki mračni hotel u kojem će mi sa supom biti servirane dlake i bubašvabe.“
Među Teslinim izrekama o hrani koje je Puzić pronašao, nalazi se preporuka naučnika da krompir treba jesti svakodnevno, zato što sadrži mineralne soli i ima neutrališuće dejstvo. Govorio je Tesla i o alkoholu, kako mu je rakija često valjala u životu, a da je njujorško vino sto puta gore od pariskog. Pričao je da će mu viski omogućiti da doživi 150 godina, a ako ga se, ipak, odrekne živeće - 130.
Proročke su bile njegove reči: „Proizvodnja veštačke hrane ne čini mi se racionalnom. Sumnjam da možemo imati koristi bez posledica.“