UZDRMANI SU TEMELJI NAUKE: Astronomi otkrili šest objekata u svemiru koje ne mogu da objasne (FOTO)

Radi se o šest galaksija koje su veoma masivne i dobro formirane, a nastale su 500 do 700 miliona godina posle Velikog praska. Prema sadašnjim kosmološkim modelima, galaksije nisu mogle da za to vreme narastu do takvog stadijuma.

To sugeriše da nauci nedostaje nekoliko koraka u razumevanju evolucije univerzuma, piše „Sajens alert“.

ŠEST KOLOSALNIH GALAKSIJA STARIJIH OD 12 MILIJARDI GODINA

-Nikada do sada nismo videli galaksije tako kolosalne veličine koje su nastale tako rano posle Velikog praska, kaže astronom Ivo Labe sa Svinbern tehnološkog univerziteta u Australiji, koji je vodio međunarodno istraživanje objavljeno u časopisu „Nejčr“.

-Šest galaksija koje smo otkrili starije su od 12 milijardi godina, dakle nastale su 500 do 700 miliona godina posle Velikog praska, kada su dostigle veličinu od 100 milijardi masa našeg Sunca. Prema dosadašnjim modelima, galaksije takve veličine ne bi trebalo da postoje. Ovo otkriće moglo bi da promeni razumevanje kako su najranije galaksije formirane, dodaje Labe.

Šest neobičnih galaksija snimljeno je tokom prvih meseci rada svemirskog teleskopa „Džejms Veb“. Taj moderni teleskop snima svemir u infracrvenom spektru, što je savršen način za uočavanje svetlosti koja je putovala milijardama godina, sa početaka našeg univerzuma i slaba je i rastegnuta na duže infracrvene talasne dužine zbog ekspanzije prostora/vremena.

NEOČEKIVANO OTKRIĆE TELESKOPA „DžEJMS VEB“

Jedan od njegovih glavnih zadataka je da „baci pogled“ na vremensku udaljenost koja je dalja nego bilo koja do sada koju je neki teleskop mogao da vidi.

-Mogli smo da vidimo najraniji Univerzum do sada i nismo imali ideju šta ćemo naći. Ispostavilo se da smo našli nešto toliko neočekivano da to pravi problem za nauku jer dovodi u pitanje celu sliku o formiranju ranih galaksija, kaže Džoel Lidža sa Pensilvanijskog državnog univerziteta.

Prema našim kosmološkim modelima, Univerzum na početku nije izgledao kao sada. Prvo se „vrela supa“ čestica koje su se pojavile u zoru Velikog praska morala dovoljno da ohladi kako bi se zgusnula u atome, ispunjavajući zapreminu prostora uglavnom vodonikom i helijumom. Iz tog gasa počele su da se formiraju prve zvezde i galaksije, oko 150 miliona godina posle Velikog praska.

Naučnicima je do sada bilo veoma teško da vide ovaj period u istoriji Univerzuma, ali je takav razvoj bio podržan drugim naučnim dokazima koji su postojali. A oni su govorili da se u periodu od 500 do 700 miliona godina posle Velikog praska, galaksije tek „okupljaju“, odnosno formiraju.

Postoji niz razloga zbog kojih otkriće potpuno formiranih galaksija iz tog perioda predstavlja problem. Jedan je da gustina materije u današnjim najvećim galaksijama daleko nadilazi procenjenu gustinu u galaksijama iz tog perioda. Drugi je da gustina normalne materije dolazi u tenziju sa količinom tamne materije u haloima galaksija (region koji okružuje galaksiju u svemiru).

UZDRMANI TEMELjI NAUKE

Novootkrivene svemirske objekte toliko je teško objasniti dosadašnjim kosmološkim znanjima da su naučnici koji su ih istraživali pažljivo „pretresli“ svoje istraživanje kako bi otkrili da li ima grešaka. Do sada one nisu nađene, pa se postavlja pitanje: da li je naše razumevanje kosmologije pogrešno, ili su pogrešne pretpostavke o formiranju galaksija u ranom Univerzumu.

-Otkriće da su se masivne galaksije formirale tako rano u istoriji Univerzuma uzdrmalo je same temelje na kojima počiva nauka. Neformalno te objekte nazivamo „Univerzum brejkeri“ i do sada su opravdali taj naziv, kaže Lidža.

Postoji mogućnost da ti objekti nisu zapravo galaksije, već nešto drugo. Mogli bi, na primer, da budu supermasivne crne rupe kakve do sada nisu viđene. Čak i tada, količina mase koncentrisana na jednom mestu je teško objašnjiva za taj period u razvoju Univerzuma i mogao bi da dovede do potpune promene u razumevanju crnih rupa.

sputnikportal.rs