NEOBIČNA POJAVA NA ANTARKTIKU: Foke postale polarni istraživači (VIDEO)
FOKA koja nosi kacigu sa antenom može izgledati neobično, ali osam Vedelovih foka, svaka sa uređajem za praćenje težine 580 grama na glavi, pomažu japanskim naučnicima da istraže vode ispod debelog ledenog pokrivača na Antarktiku.
Printskrin
Uključene u istraživački projekata Zima na Antarktiku koji je sproveden između marta i novembra 2017. godine, foke su na glavama nosile senzore za merenje temperature i dubine, koji su naučnicima omogućili da prikupe podatke kao što je temperatura vode i nivo salaniteta u nepristupačnim oblastima Južnog pola.
Uključene u istraživački projekata Zima na Antarktiku koji je sproveden između marta i novembra 2017. godine, foke su na glavama nosile senzore za merenje temperature i dubine, koji su naučnicima omogućili da prikupe podatke kao što je temperatura vode i nivo salaniteta u nepristupačnim oblastima Južnog pola.
Vođa projekta, Nobuo Kokubun, objašnjava da takva istraživanja pomažu naučnicima da prate obrasce ponašanja i ekologiju životinja.
- Tokom leta možemo na ledolomcima da idemo na Antarktik i sprovodimo neposredna merenja, ali tokom zime je to nemoguće - kaže Kokubun za Rojters. - Međutim, mnoge životinje poput Vedelovih foka žive na području Antarktika i tokom zime, pa smo odlučili da pomoću njih prikupimo podatke.
Podaci koji su uspešno prikupljeni od sedam foka pokazali su da je jedna od njih putovala čak 633 kilometra od obale gde se nalazi japanska stanica Šova na Antarktiku, dok se druga spustila do dubine od 700 metara.
Kokubun je naveo da su takođe saznali iz ovih podataka da je topla morska voda iz gornjeg sloja otvorenog mora stizala na Antarktik od marta do zime. Topla voda je tekla ispod leda, donoseći morska stvorenja poput antarktičkog krila, koji je za foke glavni izvor hrane.
U cilju daljeg ispitivanja uticaja globalnog zagrevanja na obalna područja Antarktika, Kokubun se nada da će uspeti da naprave dovoljno mali uređaj koji bi mogao da se priveže i na druge životinje koje nastanjuju Južni pol, pre svega pingvine.
- Prednost pingvina je što se uvek vraćaju na isto mesto i možemo odmah da prikupimo podatke od njih. Takođe, možemo da koristimo uređaje na velikom broju pingvina kako bismo pokrili šire područje - objašnjava naučnik.
(RTS)