ŽIVELI SU PRE 170 MILIONA GODINA: Fosili pronađeni u Škotskoj pripadaju najvećim letećim dinosaurusima na svetu (VIDEO)

Sa rasponom krila od oko 2,5 metara ili više, ovo stvorenje baca novo svetlo na evoluciju pterosaurusa, s obzirom na to da se smatralo da nisu dostigli takvu veličinu do otprilike 25 miliona godina kasnije.

- Kada je ova životinja živela pre oko 170 miliona godina, bila je najveća životinja koja je ikada letela, barem za koju znamo - rekao je profesor Stiv Brusat, koautor istraživanja sa Univerziteta u Edinburgu. - Zaista smo ovim korakom zavirili u prošlost i evoluciju velikih pterosaurusa.

Brusat je dodao da ranija otkrića sugerišu da pterosaurusi nisu mogli da narastu mnogo više od 1,6 do 1,8 metara u rasponu krila tokom jure, i da su dostigli veće dimenzije tek tokom perioda krede.

- Postojali su pterosaurusi koji su živeli na kraju krede kada je čuveni asteroid udario - rekao je Brusat, misleći na masovno izumiranje pre 66 miliona godina koje je uništilo neptičje dinosauruse, pterosauruse i nebrojeno mnogo drugih stvorenja.

Rivalstvo i uticaj na evoluciju

Najnovije otkriće dovodi u pitanje ideju da je rivalstvo među njima možda u početku izazvalo „bum" u veličini pterosaurusa.

- Ptice su evoluirale od dinosaurusa otprilike u vreme kada je ovaj pterosaurus živeo - rekao je Brusat, iako je dodao da su ptice možda vršile evolucioni pritisak da bi i dalje postale veće.

Ovo nije prvi put da su ostaci pterosaurusa otkopani u Velikoj Britaniji – lovac na fosile Meri Ening je iskopao ono što je nazvano „letećim zmajem" 1828. godine. Profesor Brusat je rekao da je novo otkriće, nazvano dearc sgiathanach, odnosno „krilati reptil" i „gmizavac sa Skaja", značajno po potpunosti fosila.

- Verovatno je oko 70 odsto sačuvano i postavljeno u konstrukciju, što je zaista izvanredno za pterosaurusa, jer je ta stvorenja veoma teško sastaviti i pronaći adekvatne ostatke - rekao je on, napominjući da zidovi mnogih kostiju nisu mnogo deblji od lista papira.

Brusat je dodao i da je analiza kostiju pokazala da je životinja imala nešto iznad deset godina i da je i dalje bila u fazi intenzivnog rasta, što ukazuje na to da bi odrasla jedinka imala raspon krila veći od tri metra.

Tim stručnjaka je takođe izvršio skeniranje lobanje pterosaurusa, omogućavajući im da naprave digitalni model mozga. Rezultati otkrivaju da je životinja imala veoma velike optičke režnjeve, što sugeriše da je imala veoma dobar vid. Pišući o novi nalazima u časopisu Current Biology, Brusat i njegove kolege izvestili su kako je fosile koji su postavljeni u Nacionalnom muzeju Škotske otkrila Amelija Peni, doktorand, koja je uočila lobanju tog stvorenja tokom terenskog rada na ostrvu Skaj 2017. godine.

- Nije ličilo ni na šta drugo što sam videla. Odrasla sam u Prirodnjačkom muzeju u Londonu i čitala o otkrićima fosila iz doba jure što je definitivno uticalo na moju odluku da postanem paleontolog. Ali da pronađem novog gmizavaca iz jure, posebno fosil od velikog značaja, nije nešto što sam se usudila da očekujem da bi mi se moglo dogoditi - rekla je Amelija Peni.

(RTS)