MAJKA U ŽIVOTU SRPSKIH NAUČNIKA: Koliko su bile značajna inspiracija naših najvećih umova?

Mihailo Pupin

Slavni naučnik Mihailo Pupin, veliki srpski i svetski pronalazač, profesor Kolumbija univerziteta u Njujorku, počasni konzul Srbije u SAD, osnivač i predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, rođen je 9. oktobra 1854. godine, u banatskom selu Idvoru. U svom čuvenom delu "Sa pašnjaka do naučenjaka", za koje je dobio prestižnu Pulicerovu nagradu, sa izlivima dirljive nežnosti i topline piše o svojoj majci Olimpijadi:

- Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je Sveti Sava. Ona mi je prva objasnila životnu priču ovog izuzetnog Srbina… Priča moje majke o njemu i način na koji je ona to meni predstavila, stvorila je u meni sliku Svetoga Save, kao sveca koji je veličao vrednost knjiga i veštinu pisanja, pa sam se zarekao da ću se posvetiti i jednom i drugom… Jednoga dana je učitelju rekla, u mom prisustvu, da je u snu videla kako je Sveti Sava položio ruku na moju glavu i, okrenuvši se k njoj, rekao: Kćeri Pijada, škola u Idvoru uskoro će biti tesna za tvoga sina. Neka onda pođe u svet gde će naći više duhovne hrane za svoju dušu željnu znanja… Krajem te godine, moja majka uspela je da nagovori oca da me pošalje u višu školu u Pančevu - naveo je tada.

"Prilaz kući vodio je preko zelene poljane gde su nas dočekala širom otvorena vrata, znak da se očekuje dragi gost. Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo. Kada nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima, a moja sestra reče: Majka plače! Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj. Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju naše vizije, kada potok suza razbistri naša osećanja!

Materinska ljubav i ljubav prema majci su najlepše poruke božanstva ljudima na zemlji. U Idvoru mi je sve izgledalo nepromenjeno, osim moje majke. Izgledala je mnogo starija, ali i mnogo lepša. Oči su joj sjale nekim svetiteljskim sjajem, koji mi je otkrivao nebeski svod sveta u kome je živela. Ni Rafaelo, ni Ticijan, pomislio sam u sebi, nikad nisu naslikali tako lepog svetitelja. Gledao sam u nju, divio sam joj se i nikad se nisam osećao tako malim i bespomoćnim“. 

Nikola Tesla

Nikola Tesla, jedan od najvećih svetskih naučnika, rođen je 10. jula 1856. godine  u Smiljanu u svešteničkoj porodici od oca Milutina i majke Georgine – Đuke, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista,  najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom.

Ovaj najgenijalniji čovek u svetskoj nauci novijeg doba, gajio je osećanja duboke zahvalnosti, prema svojom majci, popadiji iz Smiljana kod Gospića. Smatrao je da je svoj genijalni pronalazački dar i naučnički talenat nasledio od svoje majke. O tome je često govorio u najužem krugu svojih prijatelja:

„Moja majka Georgina – Đuka, bila je zaista velika žena, sposobna i odvažna. Prošla je kroz mnoge oluje i gorka iskušenja u životu. Radila je neumorno, od rane zore do kasnog mraka. Najveći deo odeće i kućnih potreba bili su delo njenih ruku. Memorija, intuicija, veština ruku, pronalazački dar – to su talenti koje je moja mati Đuka imala“. 

O njenom pronalazačkom daru Tesla dalje piše:

„Ona je sama pronašla i napravila razboj, a da ga nikad nije videla u životu. Pronašla je način da ispreda različite niti od konca koje bi sama upredala od raznih biljaka, a ne samo od vune. Kad je već bila navršila 60 godina, prsti su joj bili još uvek tako elastični da je mogla da sveže tri čvora na trepavici“.

Pored genijalnog naučničkog dara i talenta, koje je rođenjem prenela na svoga sina, majka Đuka ga je svojim primerom i savetima učila hrišćanskim i ljudskim vrlinama. O tim osobinama svoje majke, Tesla kaže:

„Ona je bila dobar poznavalac ljudske prirode. Svojim primerom, strpljenjem i ljubavlju, učinila je da u ključnim trenucima života ostanem na pravom putu“.

Majka i sin bili su vezani neobjašnjivom natprirodnom vezom. Na tri dana pred majčinu smrt, vođen nekim čudnim predosećanjem i prizvan tajanstvenim glasom, Tesla je  prekinuo i ostavio sve svoje poslove nedovršene, i krenuo što brže kući u Smiljan. Zatekao je majku iscrpljenu teškom bolešću, ali još uvek živu. Obradovala se sinu i imala je toliko snage da ga još jednom zagrli i blagoslovi. Skončala je u blaženom miru, već sutradan, kada su zvuci zvona sa crkvenog tornja u Smiljanu, oglasili veliki hrišćanski praznik Vaskrsenja Hristovog.

Jovan Cvijić

Jovan Cvijić, veliki srpski i svetski naučnik, osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu, rođen je 8. oktobra 1865. godine u Loznici od majke Marije (1840–1892), rođene Avramović iz Korenite i oca Todora (1839–1900), čija je porodica poreklom iz Hercegovine.

Majka Marija bila je poreklom iz seoske porodice Avramović iz Korenite, koju je činilo oko 70 članova. Cvijić je u autobiografiji pod naslovom Iz uspomena i života veoma lepo i osećajno opisao svoju majku:

„Od babe i majke, slušao sam ponešto o životu i redu u staroj zadruzi Avramovića u Koreniti. Zadruga je, razume se, bila pobožna, i svake nedelje su po dve žene iz kuće išle u manastir Tronošu, koji nije bio ni pešački sahat udaljen od njihove kuće. Za svečanosti, zadruga je imala svoj čardačić pored manastira, gde je primala goste.

Moja je majka i docnije iz Loznice, išla na slavu manastira Tronoše o Velikoj Gospojini, i to sa decom. Iz Tršića se put za Tronošu odvajao i ulazio u gustu manastirsku šumu; tu je u duplji jedne bukve bila obešena slika Bogorodice sa Hristom, a nad njima Bog u oblacima; kola su se zaustavljala, i moja se majka molila Bogu pre nego što stigne u manastir. Ta molitva, usred šume, pred ikonom Bogorodice, Hrista i Boga, čije nas je oko gledalo, ostavili su u meni najdublji utisak. Koliko mogu da se sećam, imao sam u sebi, u detinjstvu i mladićkom dobu, toplu veru u Boga, koja nije bila izrađena i nije se vezivala za crkvene obrede. Docnije se, pod uticajem većeg iskustva i znanja, preciznije formirala, ipak ne udaljujući se od izvesnih mističnih snova.

Ja sam majku zapamtio slabunjavu, u se povučenu, često zanetu mislima. Retki su bili trenuci pravog raspoloženja, i tada se od nje čule sjajne i pametne reči. Bilo je trenutaka kada je govorila samo u izrekama. I ako nepismena, imala je svoju mudrost i način ponašanja u životu. Imala je mnogo takta i uzdržljivosti, i ne zna se da se ikada s kime zavadila. Jamačno je otuda u varošici jako poštovana. Ali njen ceo život nije bio spoljašnji već unutrašnji, usredsređen na ljubav i red u kući. S toliko je osetljivosti lebdela nad svojima, da je zanemarivala sebe i svoje slabo zdravlje. Nehotično i neprimetno ona je vodila ne samo sve u kući već i mnoge od srodnika, tim lakše, jer su svi osećali da ih voli. Ja sam još u prvom detinjstvu od majke znao koji su dobri i pametni ljudi u Loznici, a koje treba izbegavati… Izdvajala me je od sviju i svakoga. Ja sam svakoga trenutka osećao ljubav i lebdenje majčino. Ona se instiktivno trudila da na mene prenese sve što je u sebi imala najbolje. Mislim da je ljubav koju dete oseti od majke, isto kao njen bol, tuga, čežnja, sjajno ili sumorno raspoloženje, da su to duboke klice iz kojih se docnije razvija psihički čovek. U mnogim teškim prilikama života takav čovek pomišlja na to kako bi mu majka savetovala da se ponaša.

Niko ne može kao majka da izazove vrline i razvije samopouzdanje kod svoga sina. Bezbrojne me veze i sada vezuju sa majkom, koje više osećam nego što ih mogu izraziti. Od nje sam dobio težnju za boljim i istinitim, i poznatu patrijarhalnu pristojnost. Ona me je inspirisala dubokim, iako neodređenim, težnjama za najvišim idealima.

(Svečovek)

BONUS VIDEO:

SVEDOK SRPSKE ISTORIJE: Saborna crkva u Beogradu čuva mošti careva i vladara