ISPOŠTOVANA TRADICIJA NA ZIMSKU KRATKODNEVNICU: Posmatrali izlazak sunca iz vatinskih krugova
Poslednjih šest godina postala je tradicija da se na letnji i zimski solsticijum iz centra vatinskih krugova, praistorijskog lokaliteta kod Vršca, posmatra izlazak sunca u odnosu na obližnje Vršačke planine, jer se veruje da su baš na taj način ljudi još pre 6.500 godina određivali koje je godišnje doba.
Tamaš Fodor
I ovog 21. decembra, na zimsku kratkodnevnicu, nekoliko entuzijasta iz Vršca, Beograda i Pančeva bilo je na ovom mističnom mestu, ali im vremenske prilike nisu dozvolile da uživaju u senzacionalnom prizoru – suncu koje se rađa tačno u podnožju Vršačkih planina i poput točka penje do najviše tačke u Vojvodini, Guduričkog vrha.
-Nažalost, zbog niske oblačnosti sunce se nije pokazalo kada je trebalo, ali je svakako bilo prelepo – kazao je Vrščanin Tamaš Fodor, koji se bavi izučavanjem i promocijom ovog lokaliteta.
Iako ove zemljane kružne formacije još nisu u potpunosti istražene, pretpostavlja se da one predstavljaju najstariji kalendar u Evropi. Upravo ovaj način izlaska sunca u odnosu na Vršačke planine, kao jedinog masiva u vidokrugu, ide u prilog toj tvrdnji.
Inače, takvih koncentričnih krugova, tzv. rondela, ima širom centralne Evrope, a prema Fodorovim istraživanjima i širom Vojvodine. Vatinski su nedirnuti i definitivno najočuvaniji od svih, jer se nalaze na močvarnom tlu, koje nije bilo pogodno za zemljoradnju.