MOZAK MODERNIH LJUDI SE MANJUJE: Studija otkrila neverovatne podatke - stiglo i upozorenje naučnika
PROSEČAN mozak odrasle osobe težak je između 1.300 i 1.400 grama i dugačak je oko 15 centimetara. Ali to nije uvek bio slučaj. Nova studija otkriva da se veličina ljudskog mozga značajno smanjila u poslednjih 50.000 godina.
Studija je objavljena u časopisu Brain, Behavior and Evolution, a naučnik Prirodnjačkog muzeja u Los Anđelesu J. M. Stibel ističe da se veličina ljudskog mozga kod modernih ljudi smanjila za više od pet odsto, u poređenju sa našim precima.
- Čini se da promene u veličini tela objašnjavaju i promene u veličini mozga. Sa izuzetkom savremenih primeraka, nivoi encefalizacije su ostali prilično stabilni tokom poslednjih 50.000 godina. Iako je savremeni uzorak mozga pokazao relativno nizak nivo encefalizacije, čini se da je povećanje BMI (indeksa telesne mase) odgovorno za promenu veličine - objašnjava Stibel, dodajući da njegovo istraživanje sugeriše da je relativno nedavno smanjenje veličine mozga odgovor na promene u fiziologiji, posebno u odnosu na telesnu težinu i veličinu glave.
Ali on dodaje da postoje jaki dokazi o vezi između veličine mozga i kognitivnih funkcija kod ljudi.
- Nedostatak strukturnih promena koje su učinile mozak efikasnim i značajno smanjenje veličine mozga moglo bi da dovede do smanjenja kognitivnih funkcija - upozorava autor studije.
Problem je, ističe Stibel, što podaci iz drugih studija pokazuju da su, pored evolucionog smanjenja veličine mozga, smanjene i kognitivne sposobnosti.
Naime, brojna istraživanja su pokazala da je tokom 20. veka u industrijalizovanim zemljama povećan prosečan koeficijent inteligencije stanovništva. To se objašnjava boljim životnim uslovima, obrazovanjem, razvojem tehnologije i uslovima životne sredine. Ali podaci iz poslednjih 30 godina nisu baš ohrabrujući.
U najrazvijenijim zemljama sveta dolazi do pada nivoa koeficijenta inteligencije, za šta naučnici ne mogu u potpunosti da nađu objašnjenje.
- Nije jasno da li fizičke promene u mozgu ili genetske predispozicije naposletku mogu dovesti do negativnog uticaja na kognitivne sposobnosti osobe - napominje na kraju Stibel, dodajući da bi kretanje koeficijenta inteligencije trebalo dodatno proveriti u budućnosti, preneo je portal Zimo.
(Sputnjik)
BONUS VIDEO:
Koju tajnu krije manastir Arača?