DA LI VANZEMALJCI POSTOJE? Pet stručnjaka odgovara na pitanje i njihovi odgovori su fascinantni

Dokument bi trebalo da sumira sva saznanja američke vlade o neidentifikovanim letećim objektima - NLO.

Njujork tajms je nedavno objavio odlomke iz izveštaja na osnovu kojih se može zaključiti da ne postoji jasna veza između nekih 120 NLO pojava u poslednje dve decenije i "malih zelenih".

No, to nije sprečio Sajens Alert da kontaktira pet stručnjaka i pita ih da li vanzemaljci postoje, možda u nekom drugačijem obliku ili negde u univerzumu. Ovo su njihovi odgovori:

Džonti Horner, astrobiolog

Mislim da postoje, ali da je pravo pitanje da li su dovoljno blizu da ih otkrijemo. Svemir je neverovatno velik. Poslednjih decenija, saznali smo da gotovo svaka zvezda u kosmosu ima planete. Naša galaksija ima čak 400 milijardi zvezda. Ako svaka od njih ima pet planeta, to znači da samo u našoj galaksiji imamo dve bilijarde planeta a ko zna koliko još u drugim galaksijama.

Kada se sve to uzme u obzir, neverovatnoj je verovati da je Zemlja jedina planeta na kojoj je život moguć. Ali, kako pronaći vanzemaljce među tolikim, udaljenim planetama? To je, zapravo glavno pitanje. Stoga, iako verujem da vanzemaljski život postoji, mislim da će pronalaženje dokaza o postojanju tog života biti neverovatno teško.

Stiven Tingej, astrofizičar

Za mene se termin "vanzemaljac" odnosi na sve oblike života a trenutno ne postoji destaljan konsenzus o definiciji "života". To je veoma kompleksan koncept, ali ako bismo pronašli neku bakteriju negde drugde van Zemlje, to bih nazvao vanzemaljskim životom.

Zbog toga je teško poverovati da je "život" jedino moguć na Zemlji a ne milijardama drugih planeta u svemiru. Sada samo ostaje da se vidi da li je taj život poput pomenute bakterije ili je reč o uzbudljivoj "tehnološki naprednoj civilizaciji" sa kojom možemo da kmuniciramo.

Potraga za vanzemaljskim civilizacijama koje koriste tehnologije slične našim je u toku ali uvek postoji mogućnost da je naša definicija "života" prilično uska i da vanzemaljci - gde god da su - možda igraju po potpuno drugačijim pravilima.

Helen Mejnard-Kejsli, planetarni naučnik

Mislim da je samo pitanje vremena kada ćemo pronaći nešto što nalikuje biologiji negde drugde van Zemlje. Naročito jer sve češće pronalazimo potencijalne "džepove" u našem solarnom sistemu na kojima je život kakav poznajemo možda moguć.

Dobar primer toga su okeani ispod leda na Evropi i Ganimedu, Jupiterovim mesecima gde je temperatura baš kako treba, gde ima pristupa vodi i mineralima. Sa druge strane, mi na život gledamo kroz vrlo zemaljske oči i moguće je da je vazemaljski život zapravo vrlo drugačiji od našeg.

Zbog toga se vrlo radujem daljim istraživanjima Saturnovog meseca Titana gde postoji čitav niz interesantnih molekula na njegovoj površini kao i aktivni vodeni sistemi za njihov "prevoz". I to je sve u našem solarnom sistemu. A znamo da u našoj galaksiji postoje i drugi sistemi.

Rebeka Alen, stručnjak za svemirsku tehnologiju

Da, mislim da postoje ali verovatno ne liče na nas. Postoji više od 100 milijardi planeta samo u našoj galaksiji pa je mogućnost da život postoji negde drugde gotovo pa potvđeno sigurna.

Kada čujemo reč "vanzemaljac" mi pomislimo na čovekoliki oblik života. Ali čak i na zemlji, prediminantni oblik života je mnogo stariji, manji i otporniji. Govorim o mikroorganizmima koji prkose nauci time što postoje tamo gde je život nemoguć - poput vulkana. Kladila bih se da vanzemaljski život postoji u ovom obliku.

Što se naprednijeg života tiče, svemir je ogroman a Keplerova misija nam je pokazala da je teško pronaći druge svetove a kamoli identifikovati one koji nalikuju Zemlji. Dodajte tome da je naprednom životu bilo potrebno milijarde godina da procveta na Zemlji. Zbog toga mislim da su slabe šanse da pronađemo sličnu vrstu vanzemaljaca.

Martin Van-Kranendonk, astrobiolog

Jednostavan odgovor na pitanje da li vanzemaljci postoje bio bi "ne".

Ako koristimo čisto empirijske podatke i pretpostavimo da se pitanje odnosi na bilo koj oblik života van Zemlje koji nije poviezan sa ljudskom aktivnošću, onda bi odgovor - koliko znamo - morao da bude ne.

Ali, naše znanje o ovom pitanju je prilično ogranićeno. Nismo istražili svaki deo svemira u potrazi za životom i ne znamo šta se vodi kao život u drugom hemijskom sistemu, a uz to ne postoji i definitivni konsenzus o tome šta je život i ovde na Zemlji.

Možda bi prošireniji odgovor na to pitanje bio "ne znam". Mi verovatno nikada nećemo imati definitivan odgovor na ovo pitanje.

(Kurir)