ZAŠTO JE 12. AVGUST VAŽAN ZA SVE MLADE? Ovo su bitni razlozi
MEĐUNARODNI dan mladih obeležava se svake godine 12. avgusta. Prvi put obeležen je 2000. godine, a cilj je da se skrene pažnja na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika, studenata.
Mladi su pozitivna snaga i nosioci razvoja svakog društva. Potrebno im je omogućiti sticanje znanja, veština i kompetencija, kao i prilika za napredovanje.
Danas ima 1,2 milijarde mladih ljudi starosti od 15 do 24 godine, što čini 16 odsto svetske populacije. Predviđanja ukazuju da će do 2030. godine broj mladih porasti za 7 procenata, na skoro 1,3 milijarde. Ovaj podatak nas obavezuje da je potrebno da stvorimo priliku za pozitivne i održive promene za sve nas.
Dan posvećen mladima je zamišljen kao prilika da se skrene pažnja na pitanja mladih širom sveta. Koncerti, radionice, kulturne manifestacije i skupovi koje organizuju državne vlasti i omladinske organizacije održavaju se širom sveta u čast ovog dana.
Ubrzani razvoj tehnologije 21. veka doneo je nove mogućnosti i prednosti. Sa porastom tih istih tehnologija javljaju se i novi "savremeni" izazovi kao što su klimatske promene koje utiču na čitavu planetu. Tu se postavlja jedno važno i odgovorno pitanje. Kako svemu tome stati na put?
Jedno od rešenja jesu tehnička znanja, veštine i kompetencije koje omogućuju efikasno korišćenje zelenih tehnologija i procesa u radnim okruženjima. Takođe su neophodne i transverzalne veštine koje se oslanjaju na niz znanja, vrednosti i stavova kako bi se olakšale ekološki održive odluke u radu i životu. Zelene veštine su relevantne za ljude svih uzrasta, one su od većeg značaja za mlađe ljude, koji mogu doprineti zelenoj tranziciji tokom dužeg vremenskog perioda.
Uspešna tranzicija ka zelenijem svetu zavisiće od razvoja zelenih veština kod stanovništva. Učenjem i sticanjem novih veština i znanja, mladi će biti edukovani da daju odgovor na ovo savremeno pitanje koje se tiče budućnosti svih nas. Tom prilikom će steći znanje, sposobnosti, vrednosti i stavove potrebne za život, razvoj i podršku održivom društvu.
Do sada su identifikovane četiri grupe radnih zadataka koji su posebno važni za zelena zanimanja:
• Inženjerske i tehničke veštine: znanja potrebna za eko-zgrade, projektovanje obnovljivih izvora energije i projekte istraživanja i razvoja (R&D) koji štede energiju.
• Naučne veštine: posebno tražene u svakoj fazi lanaca vrednosti i u komunalnom sektoru, koji obezbeđuje osnovne pogodnosti kao što su voda, kanalizacija i struja.
• Veštine upravljanja operacijama: potrebne za podršku zelenim aktivnostima, na primer, za analitičare klimatskih promena, specijaliste za održivost i slično
• Veštine praćenja poštovanja tehničkih kriterijuma i pravnih standarda: Primeri su inspektori za ekološku usklađenost, tehničari za nuklearni nadzor, menadžeri za upravljanje vanrednim situacijama.
Mladi ljudi žele da naprave promene, ali se bore da budu viđeni i saslušani.
Pored pružanja mogućnosti edukacije i sticanja zelenih veština, potrebno je izgraditi poverenje, empatiju i solidarnost između mlađe i starije generacije. To se postiže negovanjem zajedničkih interesa. Ukoliko se mladi ljudi uključe intenzivnije u donošenje odluka, nisu samo oni na dobitku. Mladi ljudi su po prirodi napredni, neopterećeni generacijskim uverenjima. To im daje priliku da sagledaju probleme iz druge perspektive, što donosi nove, kreativne načine rešavanja aktuelnih tema.
Zelene veštine kao i pružena podrška im svakako mogu pomoći na putu ka održivom društvu.
BONUS VIDEO: EKOLOŠKA RAPSODIJA: Ronioci uživaju u podvodnom koncertu na Floridi