AKCIJA ZA KLIMU I ZELENA AGENDA: Ključni pravci za zaštitu životne sredine

U današnjem svetu, klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo. Kako bi se ublažile posledice ovih promena, neophodno je preduzeti hitne i odlučne akcije.

Jedan od ključnih pristupa u borbi protiv klimatskih promena je sprovođenje zelene agende, koja ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije i da pomogne zemljama i kompanijama koje učestvuju u njenoj realizaciji da usklade propise o životnoj sredini sa evropskim standardima i normama. Prema navodima UNDP-a, tranzicija ka klimatskoj neutralnosti mora biti socijalno pravedna i inkluzivna da bi bila uspešna.

U sprovođenju Zelene agende u Srbiji koja je deo agende za Zapadni Balkan, akcenat je stavljen na pet prioritetnih oblasti:

1. Dekarbonizacija: akcija za klimu, čista energija i održiv transport
2. Cirkularna ili kružna ekonomija
3. Biodiverzitet: zaštita i obnova prirode i ekosistema
4. Smanjenje zagađenja životne sredine sa fokusom na kvalitet vazduha
5. Održiva proizvodnja hrane i održiva seoska područja

Kada su u pitanju velike kompanije, njihova zelena agenda obično obuhvata tri osnovna stuba: sprovođenje ekoloških projekata, realizaciju biznis inicijativa sa značajnim ekološkim učinkom i učešće u akcijama zaštite životne sredine.

Ekološki projekti

Ekološki projekti su temelj zelene agende i obuhvataju širok spektar aktivnosti usmerenih na očuvanje prirodnih resursa i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Ovi projekti često uključuju obnovljive izvore energije, kao što su solarne i vetroelektrane, kao i projekte energetske efikasnosti, koji smanjuju potrošnju energije i emisiju štetnih gasova.

Biznis inicijative sa ekološkim učinkom

Pored ekoloških projekata, zelena agenda uključuje i biznis inicijative koje imaju značajan ekološki učinak. Ove inicijative obuhvataju inovacije u poslovnim procesima koje smanjuju ugljenični otisak kompanija.

Učešće u akcijama zaštite životne sredine

Učešće u akcijama zaštite životne sredine je treći ključni pravac zelene agende. Ovo uključuje saradnju sa lokalnim zajednicama, nevladinim organizacijama i drugim zainteresovanim stranama u cilju podizanja svesti o važnosti očuvanja životne sredine i sprovođenja konkretnih akcija.

Akcija za klimu pruža globalni okvir za hitno delovanje u borbi protiv klimatskih promena, a odgovorne korporacije mogu aktivno doprineti ovom cilju

Pozitivan primer sprovođenja zelene agende kroz tri ključna pravca

Kroz ekološke projekte, biznis inicijative i akcije zaštite životne sredine, kompanije ne samo da unapređuju svoje poslovanje već i doprinose očuvanju prirodnih resursa za buduće generacije. Njihovo strateško delovanje je dokaz da su održivost i ekonomski razvoj neodvojivi, a zelena agenda ključ za opstanak i napredak društva u celini.
Jedan od pozitivnih primera je i kompanija NIS. U ekološke projekte i biznis inicijative koje indirektno doprinose unapređenju ekološke slike u našoj zemlji, od 2009. godine NIS je uložio više od 900 miliona evra, od čega je u inicijative isključivo ekološkog karaktera investirano više od 130 miliona evra. Samo u 2023. godini, u realizaciju ekoloških projekata uloženo je 801,8 miliona dinara. Zahvaljujući obimnim investicijama u sprovođenje zelene agende u biznis-procesima, u 2023. godini su i direktne emisije ugljen-dioksida u kompaniji smanjene za 6 odsto.

Takođe, NIS kontinuirano radi na modernizaciji opreme i postrojenja kako bi optimizovao potrošnju energije i smanjio emisiju štetnih gasova, ključnih faktora klimatskih promena. Primera radi, u Rafineriji nafte Pančevo pušteno je u rad postrojenje za Duboku preradu, čijim radom je prestala proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora, a emisije sumpor-dioksida (SO2) su smanjene za čak 98,8 odsto.

Značajna sredstva uložena su i u energetsku tranziciju kompanije, odnosno u izgradnju kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Od 2022. godine posebno značajan projekat u ovom segmentu poslovanja NIS sprovodi realizujući izgradnju solarnih elektrana na svojim objektima u našoj zemlji.

Projekat je do sada realizovan na 45 benzinskih stanica. Ove elektrane godišnje proizvedu oko 1.600 MWh, što umanjuje troškove kompanije za električnu energiju za oko 230.000 evra. Ništa manje nisu važne ni ekološke karakteristike jer se istovremeno na ovim objektima značajno smanjuje i emisija ugljen-dioksida – za čak 1.700 tona na godišnjem nivou.

NIS takođe kontinuirano teži razvoju i unapređenju ekološke svesti među zaposlenima i širom lokalnom zajednicom, tako da i zaposleni kompanije aktivno učestvuju u ekološkim akcijama. Klub volontera NIS-a sprovodi akcije čišćenja i uređenja priobalja reka i jezera, izletišta i javnih površina, sadnje drveća i edukacije najmlađih članova društva o značaju zaštite životne sredine.

NIS je otišao i korak dalje i podstakao izgradnju solarnih elektrana na javnim ustanovama u opštinama i gradovima u kojima obavlja najveći deo svojih aktivnosti. Tako je putem programa društvene odgovornosti “Zajednici zajedno” NIS sproveo konkurs i izabrao 40 projekata u 13 partnerskih opština i gradova u kojima će na javnim ustanovama biti izgrađene solarne elektrane za sopstvenu potrošnju električne energije. Reč je o institucijama iz oblasti obrazovanja i nauke, zdravstva, socijalne zaštite, kulture i sporta, a ukupna vrednost projekata je 144,5 miliona dinara. Time je NIS postao prva kompanija u Srbiji koja je sprovela ovakav konkurs i samostalno finansira izgradnju solarnih elektrana na ustanovama od javnog značaja, što daje značajan podstrek unapređenju ekološke slike u celoj Srbiji.