GLOBALNI IZAZOVI: Prirodne katastrofe ne poznaju granice
MEĐUNARODNI dan smanjenja rizika od katastrofa, koji se obeležava 13. oktobra svake godine, pruža priliku da se ukaže na važnost prevencije, pripreme i odgovora na prirodne katastrofe.
Foto Pixabay free images
Cilj ovog dana, koji je ustanovljen od strane Ujedinjenih nacija 1989. godine, jeste da se podigne svest o pretnjama koje prirodne katastrofe predstavljaju po ljudski život, imovinu i ekosisteme, ali i da se promovišu globalni napori za smanjenje tih rizika kroz bolje planiranje, koordinaciju i ulaganja u otpornost zajednica.
Međunarodni dan smanjenja rizika od katastrofa predstavlja priliku da se ukaže na povezanost između održivog razvoja, klimatskih promena i smanjenja rizika od katastrofa, ali i na hitnost delovanja kako bi se osigurala otpornost budućih generacija
Prirodne katastrofe su događaji koji izazivaju ozbiljne poremećaje u društvu i prirodnom okruženju, uključujući zemljotrese, poplave, vulkanske erupcije, oluje, suše i klimatske promene. Ove pojave često pogađaju najsiromašnije zajednice i zemlje, koje nemaju dovoljno resursa za odgovarajuću pripremu i oporavak. Na globalnom nivou, prirodne katastrofe dovode do ogromnih gubitaka, kako ljudskih života, tako i ekonomske štete.
Prema podacima UN-a, između 2000. i 2019. godine, prirodne katastrofe su zahvatile 4,2 milijarde ljudi i prouzrokovale ekonomske gubitke od preko 2,97 triliona dolara
Ključna poruka jeste da prevencija može spasiti živote i smanjiti troškove sanacije nakon katastrofa. Takođe, ovaj dan promoviše međunarodnu saradnju, jer prirodne katastrofe ne poznaju granice i zahtevaju zajednički pristup. Tehnologija danas pruža brojne alate koji mogu unaprediti preciznost prognoza i omogućiti pravovremeno reagovanje, čime se smanjuje broj žrtava i šteta. U ovom kontekstu, izuzetno je važna i edukacija stanovništva, jer osvešćenost o merama koje treba preduzeti može značajno doprineti ublažavanju posledica prirodnih katastrofa.
Sendai okvir
Jedna od ključnih globalnih inicijativa koja je proizašla iz međunarodnih napora u ovoj oblasti jeste Sendajski okvir za smanjenje rizika od katastrofa (2015–2030). Ovaj okvir je usvojen na Trećoj svetskoj konferenciji o smanjenju rizika od katastrofa, održanoj u Sendaju, u Japanu, 2015. godine. Njegovi ciljevi obuhvataju smanjenje smrtnosti, smanjenje broja pogođenih ljudi, smanjenje ekonomske štete i unapređenje kapaciteta za otpornost zajednica i država.
Da bi se postigao cilj Sendajskog okvira za smanjenje globalnih rizika i gubitaka od katastrofa, tema Međunarodnog dana za smanjenje rizika od katastrofa (IDDRR) 2024. je uloga obrazovanja u zaštiti i osnaživanju dece za budućnost bez katastrofa.
Globalna saradnja - korak za otpornost budućih generacija
Ovaj dan služi kao podsetnik da katastrofe nisu neizbežne, već da je moguće smanjiti njihov uticaj kroz pravovremeno planiranje, ulaganja i edukaciju. Globalna saradnja, tehnološki napredak i održivi razvoj ključni su faktori u izgradnji otpornijih društava sposobnih da se suoče sa izazovima koje prirodne katastrofe donose.
Činjenice i brojke
- Jedna milijarda dece širom sveta je u izuzetno visokom riziku zbog klimatskih uticaja, uključujući katastrofe povezane sa klimom (UNICEF, 2021).
- Između 2015. i 2021. godine, preko pola miliona škola je oštećeno ili uništeno u katastrofama (SFM, UNDRR)
- Prema UNICEF-u, oko milijardu dece širom sveta je izloženo izuzetno visokom riziku zbog klimatskih uticaja, uključujući katastrofe povezane sa klimom
- 2022. godine, broj dece pogođene poplavama u Čadu, Gambiji, Pakistanu i Bangladešu bio je najveći u poslednjih 30 godina
- Otprilike 10% škola širom Evrope nalazi se u područjima koja su potencijalno podložna poplavama (Evropska agencija za životnu sredinu, 2022.)
- Skoro 160 miliona dece izloženo je teškim i dugotrajnim sušama – procenjuje se da će do 2040. godine svako četvrto dete živeti u područjima sa ekstremnim nedostatkom vode“ (UNICEF, 2019.)