NEVIDLJIVI EKOLOŠKI NEPRIJATELJ: Kako mikroplastika ugrožava životnu sredinu i ljudsko zdravlje
MIKROPLASTIKA, nevidljivi ekološki neprijatelj, postaje sve prisutnija pretnja po životnu sredinu i ljudsko zdravlje.
Ovi sićušni fragmenti plastike, manji od 5 mm, potiču iz različitih izvora, uključujući industrijske procese, kozmetičke proizvode, veštačka vlakna iz odeće, pa čak i gume za automobile. Njihova sveprisutnost u našoj okolini danas zahteva hitna rešenja.
Izvori mikroplastike
Prema izveštaju Evropskog parlamenta, ključni izvori mikroplastike uključuju:
1. Primarnu mikroplastiku, koja je namerno proizvedena, kao što su mikroperle u kozmetičkim proizvodima i deterdžentima.
2. Sekundarnu mikroplastiku, koja nastaje razgradnjom većih plastičnih predmeta, poput boca, kesa ili ribolovnih mreža, usled fizičkih, hemijskih i bioloških faktora u prirodi.
Industrije širom sveta, od tekstilne do prehrambene, doprinose ovom problemu na više nivoa.
Primetno je da mikrovlakna iz sintetičkih tkanina tokom pranja odeće dospevaju u vodene ekosisteme, dok su čestice iz guma za automobile sveprisutne na drumovima i u vazduhu koji udišemo.
Posledice mikroplastike na životnu sredinu i zdravlje
Posledice mikroplastike su dalekosežne. U prvom redu, ove čestice akumuliraju se u morskim ekosistemima, ugrožavajući biodiverzitet i čineći morsku hranu opasnom za ljudsku upotrebu.
Istraživanja su pokazala prisustvo mikroplastike u pitkoj vodi, morskim plodovima, pa čak i u vazduhu. Zabrinjavajući nalaz koji je nedavno objavio Forbs ukazuje na prisustvo mikroplastike u ljudskom mozgu, što otvara nova pitanja o njenim potencijalnim neurotoksičnim efektima.
Na individualnom nivou, mikroplastika ulazi u naš organizam putem hrane, vode i vazduha, što izaziva zabrinutost zbog mogućih dugoročnih posledica na zdravlje, uključujući upale, kancerogene efekte i hormonalne poremećaje.
Prema izveštaju sa Bloomberg-a, sve više ljudi postaje svesno potrebe za smanjenjem izloženosti mikroplastici, bilo da je reč o promeni navika kupovine, filtriranju vode ili korišćenju prirodnih materijala u svakodnevnom životu.
Kako se boriti protiv mikroplastike
Rešenja za problem mikroplastike moraju biti višeslojna i obuhvatiti sve aspekte društva, od politike i industrije do individualnih navika.
U skladu sa Agendom 2030, nekoliko koraka je ključno:
1. Smanjenje proizvodnje plastike - odgovorna proizvodnja i potrošnja
Prelazak na održivije materijale, reciklažu i ponovnu upotrebu može značajno smanjiti količinu plastike koja ulazi u životnu sredinu.
2. Poboljšanje reciklažnih kapaciteta
Povećanje stopa reciklaže plastike u razvijenim i nerazvijenim zemljama zahteva nova ulaganja u infrastrukturu.
3. Promovisanje svesti među potrošačima
Promena ponašanja potrošača, poput smanjenja upotrebe proizvoda za jednokratnu upotrebu i prelaska na alternativne materijale, može smanjiti potražnju za plastikom.
4. Tehnološka inovacija
Razvoj novih metoda za prečišćavanje vode i vazduha, kao i filtriranje mikročestica iz veš mašina i industrijskih postrojenja, igraće ključnu ulogu.
Implementacija rešenja koja smanjuju proizvodnju plastike i povećavaju njenu ponovnu upotrebu usklađena je sa klimatskim ciljevima Pariskog sporazuma i ciljem da se globalno zagrevanje ograniči na ispod 1,5°C do 2030. godine
Mikroplastika je globalni problem koji zahteva hitne i koordinisane akcije. Kroz integraciju Agende 2030, rešenja mogu biti održiva i dugoročna, čime se obezbeđuje bolja budućnost za našu planetu i sve nas.