O BIOGORIVU, RUDOLFU I PODMORNICAMA: Od kada je čoveka civilizacija traži prijateljske energente
PRIČA o biogorivima za pokretanje sveta u stvari je stara nešto manje od 150 godina i izvesno je da će u narednom periodu biogoriva postati deo rešenja u jednačini ekološkog pariteta održivosti u korišćenju resursa planete.
Foto: Shutterstock
Rudolf Dizel je dizajnirao prvi originalni motor koji je trebalo da koristi biogoriva uključujući prirodna biljna ulja još 1892. godine. Međutim, zbog visokog viskoziteta ulja koje se tada prerađivalo u skladu sa dostupnim tehnologijama i zbog naslaga koje je takvo ulje ostavljalo na unutrašnjosti klipova motora, posebno na niskim temperaturama, pokazalo se da je gorivo tog tipa neprikladno TOM VREMENU. Genijalni Nemac se zatim okrenuo dizel gorivu, a originalni dizel motor "nacrtao" je 1897.
Nemac Dizel bio je jedan od velikih pronalazača svog vremena kada se ukazala civilizacijska potreba da se napravi pogon kakav "vek zaslužuje". Naime, u to vreme već, od zagađenja u gradovima više nije moglo da se živi. Para jeste snabdevala strujom vozove i fabrike, ali gradski transport je zavisio od konja.
Na primer: Grad od pola miliona ljudi morao je da ima 100.000 konja. Svaki je ostavljao na ulicama oko 15 kg stajnjaka (stajsko đubrivo ) i četiri litra mokraće svakog dana i više se "nije moglo". Tada je mali motor bio dar od Boga, slično što je i diversifikacija goriva koje manje zagađuje dar potreban današnjici.
Dizelov motor iz 1897. "pretekao" je prve automobile na paru zbog stepena korisnosti u pretvaranju energenta u toplotu koja je "pogon". Test pouzdanosti mašine Dizelov motor je zauvek "položio" 1904. kada je prvi pri put ugrađen u francuske podmornice. Nakon toga motor je osvojio sve "ratne mašine", a kako stvari stoje u 21 veku, gorivo estrahovano od biljaka u jednom delu zameniće naftu.
U tehnologiju biorafinerija, gde se biomasa pretvara u različita biogoriva i maziva novac je počeo da se sliva od 2009. Prve rafinerije biogoriva već su sagrađane, a prednosti novog energenta su brojne: ona su prirodno razgradiva!
Kada se uzme u obzir celokupan ciklus proizvodnje i korišćenje etanola iz kukuruza, emisije gasova staklene bašte su manje oko 20% u odnosu na benzin.
Oktanska snaga bioetanola je veća od benzina, pa u raznim auto-trkama počinje da se koristi 100% bioetanol.
I kada smo kod u jednačini snage i doživosti:
Biodizel se pravi od masti i iskorišćenog jestivog ulja, koje bi inače bilo bačeno. Celokupan proces proizvodnje i upotrebe biodizela proizvodi oko 60% manje štetnih gasova staklene bašte od običnog, petrodizela. Biodizel može da se koristii u 95% dizel motora i uglavnom se koristi kao mešavina od 5-25%.
A u istom proizvodnom procesu sa sličnim ili neznatno drugačijim tehnološkim procesima unazad 15 godina nastali su:
BIOALKOHOL - odnosno bioalkoholi. Oni biološki proizvode kao etanol, butanol i propanol. Bioetanol može da se proizvodi od šećera iz kukuruza, šećerne repe, piljevine, trske i biljnog otpada. Etanol koji je najčešće korišćeno biogorivo na svetu, u Brazilu se proizvodi od šećerne repe. Mešavinu etanola i benzina koja se komercijalno prodaje je sa 15% etanola, većina automobila na benzin može da koristi bez problema.
BIOGAS - Biogas se sastoji od metana koji je glavni nusproizvod razgrađivanja organskog materijala anaerobnim mikroorganizmima. Na farmama stajnjak (organsko đubrivo, kompost) može da se koristi kao biogorivo za mašine, da se koristi kao prirodno đubrivo ili kao biogorivo u čvrstom stanju.
SAGOREVANjE BIOMASE - Biomasa su svi materijali organskog porekla, a otpadna biomasa kao što je piljevina, papir, ostaci od građevinskog materijala, drveće koje je isečeno tokom održavanja, gradsko smeće iz kojeg su izdvojene štetne materije i teški metali, stajsko đubrivo i ostaci od poljoprivrednih useva, se mogu sagorevati radi proizvodnje električne energije ili grejanja.
Na kraju vratimo se genijalnom Rudolfu Dizelu.
On je sa ovog sveta otišao uveče 29. septembra 1913. Dizel se ukrcao na parobrod Velike istočne železnice u Drezdenu u Antverpenu putujući na sastanak svoje kompanije Consolidated Diesel Manufacturing u Londonu. Večerao je na brodu, a zatim se povukao u kabinu oko 22 sata, ostavljajući vest da bude pozvan sledećeg jutra u 6:15. Ali, nikad više nije viđen živ. Ujutro je njegova kabina bila prazna, a u krevetu nije spavao. Njegov šešir i uredno presavijeni kaput otkriveni su ispod ograde na palubi.
Otišao je ostavljajući svetu veliki san o gorivima dostupnim, isplativim, zdravim i održivim.