OLIMPIJSKI KRUGOVI NA ZEMUNSKOM KEJU: Pariska priča o održivosti i najvećih svetskih događaja seže do Srbije
"NAJZELENIJE igre ikada", u Parizu s kraja jula do sredine avgusta civilizacijski su esej o održivosti u vremenima spektakla. Francuzi su prepolovili ugljenični otisak iz Londona 2012. i Rija 2016. sa njihovih prosečnih 3,5 miliona tona CO2 na oko 1,75 miliona tona, ali ovaj podatak znači samo promenu jednačine teškog računa koji većina nas ne razume.
Foto: Shutterstock
Sa strane razuma običnog čoveka impresivnije zvuči činjenica da Parižani nisu gradili "slavu" iz početka nego je preko 90 odsto građevina za sportiste, turiste i novinare u stvari prostor koji je već postojao.
Za razliku od velikih građevinskih projekata igara u Riju, Londonu i Tokiju, 95% lokacija
koje će koristiti Pariz su postojeće lokacije ili privremene strukture.
Novoizgrađeni projekti uključuju centar za vodene sportove i selo sportista u departmanu Foto: Goran Čvorović
Sena Sen Deni severno od Pariza.
Kao što reče Džordžina Grenon, direktorka za izvrsnost u oblasti životne sredine za Pariz 2024: Najvažnija odluka koju smo doneli je da ne gradimo jer Parizu zaista, to znaju oni koji su posetili grad na Seni, ne treba "nadogradnja".
Priča o "odluci" jeste olimpijska pariska priča za zlatnu medalju. Ona ima svoj pandan i u našoj Srbiji
Kada je pre četiri decenije grupa entuzijasta odlučila da povrati život ptici beloglavom supu, sve je bilo protiv njih. I ratovi i besparica i očaj - danas se to zove "polikriza". Pre četiri decenije, u Srbiji se par ornitologa „usudilo“ da razmišlja zajedno sa malom grupom ekoloških entuzijasta planinara.
Danas imamo olimpijski rezultat: Za Srbe sveta ptica koja se nalazila na grbovima i Nemanjića i Mrnjavčevića i Lazarevića i Crnojevića danas je ponovo zaštitni znak naše zemlje.
Od dva zaostala para veličanstvenih ptica u kanjonu Uvca, između planina Javor i Zlatar, danas ih je preko 600!
Gde god na Balkanu ili srednjoj Aziji vide ovu pticu - ornitolozi znaju da je iz Srbije. Da. Na Uvcu su se ljudi organizovali i "usudili" da bi danas imali rezultat.
U Parizu su se usudili ili "drznuli" da novoizgrađeni projekti, uključujući centar za vodene sportove i selo sportista u departmanu Sena Sen Deni, budu od drveta i materijala koji je i ranije bio teško razgradiva celuloza.
Arhitekta Laure Meriaud projektovala je Centar valovitog drvenog krova, remek-delo ambijentalnog "uklapanja" u postojeće, odnosno kao nekad.
Kreveti od tvrdog kartona ili stočići ili police u Olimpijskom selu od upotrebljenih teniskih loptica su ovde "spektakl" po kome će se Igre pamtiti.
Pre nekih 15 godina u decembru na Dunavu, kraj Lučke kapetanije "palo" je jato labudova - ne veće od 15 ptica. Ranije nikad nisu zimovale tu. Danas njihova kolonija broji stotine.
Jednačina o održivosti u zemunskom slučaju uključila je "nepoznatu" koja se metafizički, transcedentno definiše kao"ljubav".
Stručnjaci za ptice, ornitolozi, dolazak i ostanak labudova na zimovniku "gde im mesto nije" tumače obostranom ljubavlju, emociji koja se razvila između ljudi i životinja koju bi najpravilnije mogli nazvati energija samodržanja. Foto: Veronika Pavkov
U Holivudu su „po ljubavi“ snimili film Peti element!
I kada smo kod Dunava, kao da smo kod pariske Sene.
Čak deceniju je trajala operacija "Učiniti parisku reku opet živom" i, nažalost, pratila je akciju zlovolja jednog dela javnosti. Argument je glasio da je 1,5 milijardi preskupo za
olimpijsko kupanje, a u stvari pokazalo se da nije.
U Seni danas pliva 30 vrsta riba, a pre devet godina bile su samo tri!
To je ljubav - "pariska", "uvačka" i "zemunska"!
Lekciju o održivosti pariske olimpijade neposredno pre otvaranja držao je Antoine du Souich, direktor strategije i inovacija u infrastrukturi francuskih domaćina:
- U Olimpijskom selu, stanovi za sportiste biće pretvoreni u domove, a najmanje trećina će biti namenjena javnom stanovanju u predgrađima severno od Pariza, uključujući Saint-Ouen, Saint-Denis i L'Ile Saint Denis. Lokacija uključuje sopstveni mini-centar za tretman vode koji će sakupljati i prečišćavati otpadne vode koje se mogu koristiti u baštama.
- Eksperimentalna zgrada, poznata kao "zgrada ciklusa", koristiće prečišćenu kišnicu za svoje toalete, koji su dizajnirani da odvajaju urin i fekalije koji se zatim mogu pretvoriti u đubrivo. I to je jednostavno korak na putu, na novom načinu izgradnje za sutra - rekao je Antoine.
I zaista, Pariz je "pogurao koliko god je mogao" promenu načina na koji se sportski i nesportski događaji vode. Povezali su sportske objekata na električnu mrežu, a izbacili masivne dizel-generatore na koje se stadioni obično oslanjaju.
Do sledećih Igara, neverovatne vesti o održivosti iz Zemuna i sa Uvca
Najmanje jedan par prelepih belih ptica, kada im je u vodi hladno, a napolju toplije, izađe iz reke i legne posred šetališta. Ljudi ih ne zaobilaze nego pričaju sa njima. Ovaj par labudova su verovatno dve ptice sa najviše imena na svetu - svi im drugačije tepaju.
A na Uvcu je glavni "beloglavi" Darko. On je nestao iz staništa daleke 2007. a vratio se zauvek 2023. Gde je lutao 15 godina samo on zna, ali se vratio na stanište ljubavi. Foto Rezervat "Uvac"
Na kraju, i za nauk: Pticama sa Uvca odvajkada se na našem podneblju pripisuju razne moći.
U narodu se veruje da vidi u budućnost, da živi 500 i više godina i da je vesnik između
sveta bogova, ljudi i podzemlja. On je pravedan i nikad ne ubija plen, već dolazi po "svoje".
Veruje se da predvodi oluje...
Da bi se izbegle oluje i nesreće, prvo se treba "usuditi". O neizbežnom petom elementu može da se uči u Srbiji.