"FORUM 02. ZELENA ENERGETIKA - ZA ODRŽIVIJU BUDUĆNOST": Konferencija o korišćenju obnovljivih izvora energije u organizaciji "Novosti" (VIDEO)

Na panelu predstavnici struke, privrede i državnih institucija razmenili su iskustva, predstavili su dostignuća i pružili odgovore na brojna pitanja u oblasti upotrebe obnovljivih izvora energije (OIE).

Učesnici panel - diskusije "Forum 02." bili su Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, Milan Macura, posebni savetnik ministarke rudarstva i energetike, Ivan Dmitriev, direktor Funkcije za HSE kompanije NIS i profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac.

Kako očuvati životnu sredinu?

Na pitanje "Kako očuvati životnu sredinu?", Sara Pavkov kaže:

- Krenimo od našeg dvorišta, to je ono što svi možemo da uradimo, to su osnovni, mali koraci, ali vrlo značajni. Čini mi se da je potrebno da podsećamo sami sebe na osnovne stvari naše dnevne rutine, koja može da čini da se bolje osećamo.

Milan Macura ističe:

- Korak po korak. Samo da nastavimo da verujemo u ono što radimo.

Ivan Dmitirev navodi:

- Da mi u ovom nestabilnom vremenu se ne plašimo novih tehnologija, koristimo sve najbolje što postoji, i gledamo na sve te izmene kao na nove opcije, nove mogućnosti.

Obraćanje Ivana Dmitrieva

Ivan Dmitriev, iz kompanije NIS, kazao je da se ulaže dosta u solarne panele, i vremena i investicija i resursa.

- Dobro se sećam, kada je pre neke četiri, pet godina kod nas se pojavila ideja postavljanja solarnih panela, više je izgledalo kao neka trendi stvar, koja bi išla kao pilot. Sada smo sigurni da je ovo važan aspekat biznisa. Put koji smo počeli treba da nastavimo maksimalnom brzinom. Sada imamo postavljene panele na 45 objekata maloprodaje. Rok trajanja panela je više od 25 godina. Krenuli smo i na postavljanje panela na fabriku vode Jazak. Imamo ozbiljne planove da ih postavimo na naše administartivne zgrade, skladišta nafte i gasa, benzinske stanice. Siguran smo da smo započeli uspešno putovanje po zelenoj agendi i energetskoj tranziciji - naveo je Dmitriev.

- NIS nije samo naftna, nego i energetska kompanija. Da 2030. godine hoćemo da više od 50 posto potrošnje bude iz obnovljivih izvora energije. NIS je spreman da iskoristi 144,5 miliona dinara na postavljanje panela na administrativnim zgradama - ističe on.

- Tema ekologije je sastavni deo strategije NIS-a. Ove godine smo napravili, prvi put, strategiju ekologije. NIS sada izgleda apsolutno drugačije. Ovo je samo početak dugačkog putovanja, ekologija je "mast" za nas -zaključuje Dmitriev.

Obraćanje Milana Macure

Milan Macura govorio je o projektima na kojima radi Ministarstvo rudarstva i energetike.

- Na jutrošnjoj sednici Vlada je usvojila integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, koji stavlja fokus na uvođenje što više obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost. Ideja nam je da do 2030. svaki drugi megavat čas bude proizveden iz obnovljivih izvora energije. Isto tako da ne bismo zanemarili grejanje, jer je u fokusu uvek. Da bi imali održivu energetiku, moramo i gledati kako mi proizvodimo toplotnu energiju, koja nam je dobar deo godine neophodna. Ministarstvo je, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, pokrenulo projekat uvođenja obnovljivih izvora energije u 10 toplana u Srbiji. Projekat je vredan 40,5 miliona evra.  Ministarstvo je prethodnih godina razvilo program uvođenja biomase u toplotne i daljinske sisteme grejanja - kaže Macura.

On navodi da u ovom trenutku oko 95 gigavat časova toplotne energije se proizvodi iz obnovljivih izvora, a da je ideja da u naredne 2,3 godine tu bude duplo veće - oko 210 gigavat časova.

- Ono što je bitno da je u prethodnih dve godine zakonska regulativa dosta poboljšana i konstanto će se menjati. Mi smo trenutno u procesu izmene Zakona o energetici, gde planiramo da uvedemo jednu stvar, a to je "aktivan kupac", da pomognemo privredi da kada instalira svoju solarne elektranu, ne bude samo kupac - proizvođač i višak čuva, već da taj višak proda na tržištu i ostvari dodatne benefite. Već možda od jeseni možemo očekivati prve "aktivne kupce". Država pokušava kroz subvencije da podstiče domaćinstva da razvijaju obnovljive izvore energije. Za sada imamo preko 30.000 domaćinstava koji su dobili neke subvencije. Mislim da smo veliki iskorak napravili. Običan čovek to shvati, ali tek kada to vidi na svojim računima i kada oseti uštedu. Mislim da malo po malo menjamo se, shvatamo na svojim primerima - rekao je Macura.

- Radi se mnogo, radiće se još više. Prošle godine smo imali aukcije. Pušteno je dosta novih solarnih elektrana, vetro park Krivača...Imamo programe za domaćinstva, već 14 godina sprovode se javni pozivi, ove godine smo izdvojili 800 miliona dinara. Mislim da svi zajedno kroz razne investicije, polako, do 2030. ostvarićemo velike ciljeve.

Obraćanje Sare Pavkov

Državna sekretarka Sara Pavkov govrila je o efektima na polju zaštite životne sredine.

- Svaka aktivnost nas, industrije, ima nekakv uticaj na životnu sredinu. Efekte koje očekujemo jeste jedan rezultat uzročnoposledičnih veza saradnje svih nas. Naime, mi smo 2021. usvojili Zakon o klimatskim promenama, to je tada bio veliki izazov. Uz velike izazove smo mi, u oviru strategije niskougljeničnog razvoja, koja je jedan od dva strateška dokumenta proizašla iz tog zakona, definisali konkretne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji će paralelno da utiču i na smanjenje emisije zagađujućih materija. Paralelno sa tim smo usvojili još jedan strateški dokument, koji je važan da bi u ovom procesu gde će se privreda pripremati, gde će svaki deo industrije i privrede morati da izveštava o svojim emisijama. Efekat je definitivno neminovan. Ja mislim da će veliki fokus sa aspekta zaštite životne sredine, mi smo pioniri u raznim segmentima, pre svega u oblasti hidroenergije, u okviru NP Đerdap, da ćemo tu imati dosta izazova kako bismo te resurse sačuvali u izvornom obliku - kaže Pavkov.

Ona je istakla da ministarstvo podstiče privatni sektor kroz više segmenata.

- Mi smo zacrtali naš cilj da do 2030. smanjimo emisije zagađujućih materija za 33,3 posto. Mislim da nam je na tom putu važno da imamo savezništvo svih zainteresovanih strana. Imamo pozitivne primere - tako imamo u Zasavici već postavljen solarni panel. Imamo jako lep primer solarne elektrane u Kladovu, imamo najnoviji projekat u Mokroj Gori, gde ćemo da spojimo čitav sistem snabdevanja energijom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u zaštićenom području - rekla je Pavkov.

- Za svaki projekat obnovljivih izvora energije potrebno je ispoštovati regulativu. Neophodno je za veće projekte uraditi procenu uticaja - ističe Sara Pavkov.

Obraćanje profesora Banjca

Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac istakao je važnost obnovljivih izvora energije za životnu sredinu.

- Da je ovo pitanje veoma važno govori i trenutna situacija u svetu, situacija u Ukrajini i na Bliskom istoku, gde bilo kakvi poremećaji u energetskom sistemu direktno utiču na ekonomiju neke zemlje. Energetika jeste kičma razvoja svake privrede i svakog društva. Da kažem, problem smo sami izazvali. Još 1850. kada je počela prva industrijska revolucija, izumom parne mašine počela je i povećana potrošnja električne energije. Od tada je potrošnju energije povećali smo 24 puta, a broj stanovnika uvećan je 10 puta. To sa sobom nosi i društveni razvoj, povećana je poljoprivredna proizvodnja, medicinska zaštita, što je dovelo da dođemo do ovolikog broja stanovnika i sve te stanovnike prehranimo. Međutim, sa tim mi smo počeli da koristimo nešto što se godina taložilo u zemlji, u vidu uglja, nafte, prirodnog gasa. Polako se te rezerve primiču kraju. Svakako je vrlo važno da se uključimo u ono što je svetski trend i da se okrećemo korišćenju obnovljivih izvora energije - ističe profesor Banjac.

Profesor se, potom, dotakao situacije u svetu.

- I dalje 73 posto energije poreklom je iz gasa, nafte i uglja. Trendovi su takvi da je ta potrošnja i proizvodnja i dalje u porastu, i to ubrzanom. Gde su sada tu obnovljivi izvori energije? Oni u tom ukupnom bilansu učestvuju sa 5,9 odsto. Što se tiče sunca, potencijal je ogroman. Ono što je dobro, i vetar i solar su prošle godine ukupno imali povećanje veće od jednog procentnog poena. Evropa je donela prvi plan da do 2020. godine, što se tiče učešće obnovljivih izvora, taj procenat u potrošnji bude 20 odsto. Taj plan Evropa je premašila, 21, 3 posto je ostvarila - navodi profesor.

Govoreći o Srbiji, Banjac kaže:

- Naš plan je bio malo manje ambiciozan, bio je da povećamo sa 21,3 na 27 posto. Do 2020. ostvarili smo nekih 26,3 posto, otprilike smo ispunili naš obećani zadatak. Sledeći planovi su još ambiciozniji. Plan je da povećamo na nekih 33,6 odsto, do 2030. godine.

Profesor je kazao da svetska cena solarnih panela pada.

- Prvi solarni paneli u tehničkom smislu urađeni su u NASI, za svemirska istraživanja 1952. godine. Od 1975. godine cena je pala 470 puta, a od 2010. godine do 2023. devet puta. U samo 10 godina ovo postaje potpuno pristupačno i ekonomski konkurento. Pored pada cene, dobre zakonske regulative, u prilog tome ide i efikasnost solarnih panela, sa 17 na 25 posto - rekao je Banjac i dodao da svet i po ovom pitanju gleda u Ameriku.

- Videćemo nakon izbora šta će se dešavati sa solarnim panelima. Ono što je zasigurno, solarna energija biće pristupačnija, efikasnija, biće sastavni deo naših života, hteli mi to ili ne - zaključio je profesor.

Kompanija „Novosti“ organizovala je ovu diskusiju u cilju jačanja svesti javnosti o značaju održivog razvoja, odgovornom odnosu prema prirodnim resursima i racionalizaciji potrošnje energije, povećanju udela proizvodnje električne energije iz OIE, kao i značaju realizacije projekata OIE radi postizanja karbonske neutralnosti. Namera naše kompanije je da doprinese iznalaženju najboljih rešenja, i za građane i za industriju, u sprovođenju energetske tranzicije i unapređenju zaštite životne sredine.

Prošle godine je u svetu prvi put iz obnovljivih izvora energije proizvedeno više od 30 odsto struje. Srbija je na početku zelene tranzicije, ali ima ambiciozne ciljeve. Naša zemlja planira da do 2030. godine proizvodi do 45 odsto električne energije iz OIE.

Forum možete pratiti i na našoj Fejzbuk stranici