MEĐUNARODNI DAN NULTOG OTPADA: Promovisanje cirkularne ekonomije
MEĐUNARODNI dan nultog otpada je inicijativa koja ima za cilj podizanje svesti o važnosti smanjenja otpada i promovisanje cirkularne ekonomije.
Međunarodni dan nultog otpada se prvi put obeležavao 30. marta 2023. kao odgovor na sve snažniji uticaj otpada na zdravlje ljudi, privredu i životnu sredinu.
Ovaj dan naglašava nužnost promene načina na koji upravljamo resursima i otvara vrata raznim inovativnim pristupima i rešenjima. Otpad je postao jedan od najvećih ekoloških problema s kojima se suočava moderno društvo. Brzina kojom proizvodimo otpad nadmašuje sposobnost planete da ga apsorbuje i razgradi, što rezultira zagađenjem okoline, uništavanjem ekosistema i štetnim uticajem na zdravlje ljudi i životinja. S obzirom na rast svetske populacije i porast potrošnje, taj problem je sve veći i zahteva hitne i sveobuhvatne mere.
Zero Waste pristup se temelji na ideji da otpad ne postoji - umesto toga, svi resursi se koriste na način koji minimizira ili eliminiše stvaranje otpada. To uključuje smanjenje, ponovnu upotrebu, recikliranje i kompostiranje resursa kako bi se izbeglo slanje na odlagališta ili spaljivanje.
Jedan od ključnih aspekata Zero Waste pristupa je smanjenje potrošnje i promocija održivih načina života. To uključuje kupovinu proizvoda s manje ambalaže, korišćenje višekratnih proizvoda umesto jednokratnih, popravku i obnavljanje predmeta umesto zamene novima kao i donošenje svesnih odluka o potrošnji.
Edukacija i podizanje svesti igraju ključnu ulogu u ovoj tranziciji ka održivijem načinu života.
Recikliranje je takođe važan deo Zero Waste pristupa, ali nije dovoljno samo po sebi rešenje. Dok recikliranje može smanjiti količinu otpada koji završava na deponijama, proces recikliranja takođe troši resurse poput energije i vode te može stvarati zagađenje.
Reciklažom se generiše industrija. Da bi se koristili reciklirani materijali, razviće se proizvodni pogoni za pronalaženje namena za njih. Tako ćemo povećati razumevanje celog procesa. Recikliranje nije dovoljno jer se manje od 9% proizvedene plastike reciklira.
Zato je važno promovisati smanjenje potrošnje i ponovnu upotrebu pre recikliranja. Kompostiranje je još jedan ključan aspekt Zero Waste pristupa, posebno kada je reč o organskom otpadu. Kompostiranje pretvara organski otpad u vredno đubrivo za zemlju, čime se zatvara krug hranljivih materija i smanjuje potreba za veštačkim đubrivima. Ovo je važan korak ka održivom poljoprivrednom sistemu i očuvanju plodnosti zemlje.
Zero Waste nije samo krajnji cilj, već i put ka održivijoj budućnosti za sve nas.
Otpad je ozbiljna pretnja, ali zajedničkim naporima možemo napraviti pozitivne promene. Jako je teško u potpunosti živeti bez otpada, čak i uz maksimalan trud, ali to ne treba da nas obeshrabri.
Da zapamtimo koja su temeljna načela Zero Waste pokreta?
To su “5 R's” a reč je o: refuse, reduce, reuse, recycle, rot.
Prevedeno na naše aktivnosti i Zero Waste ponašanje:
- ODBIJ (kupovinu nepotrebnih stvari)
- SMANjI (ono što inače koristiš)
- PONOVNO ISKORISTI (stvari koje već imaš)
- RECIKLIRAJ (ne samo doslovno recikliranje, nego promena namene stvarima koje su izgubile svrhu)
- KOMPOSTIRAJ (napravi humusnu materiju)