ODRŽIVOST U ENERGETSKOM SEKTORU: Zajedničkim naporima i sinergijom obezbedićemo bolju budućnost

Održiva energija je ona koja se zasniva na obnovljivim izvorima, kao što su Sunce, vetar, voda i biomasa, koji ne ispuštaju štetne emisije gasova sa efektom staklene bašte i ne smanjuju zalihe prirodnih resursa. Održiva energija takođe podrazumeva energetsku efikasnost, odnosno smanjenje potrošnje energije uz očuvanje kvaliteta života i rasta privrede. Energetska održivost je izazov za mnoge zemlje, posebno one koje su zavisne od uvoza fosilnih goriva, kao što su nafta, gas i ugalj, koji su skupi, nestabilni i štetni po životnu sredinu . Dostizanje zadovoljavajućeg stepena održivosti zahteva promenu energetske paradigme, odnosno prelazak sa centralizovanog, prljavog i neefikasnog sistema na decentralizovan, čist i inteligentan sistem.

Ovi koraci podrazumevaju ulaganje u razvoj i primenu novih tehnologija, infrastruktura i politika koje će omogućiti veću proizvodnju i korišćenje obnovljive energije, bolje upravljanje potražnjom i mrežom, te veće učešće građana i zajednica u energetskoj tranziciji.

Energetska održivost ima brojne prednosti za društvo i okolinu, kao što su:

• smanjenje zavisnosti od uvoza energije i povećanje energetske bezbednosti i suvereniteta;
• smanjenje troškova energije i povećanje konkurentnosti privrede;
• smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i doprinos borbi protiv klimatskih promena;
• stvaranje novih radnih mesta i prilika za razvoj lokalnih i ruralnih područja;
• poboljšanje kvaliteta vazduha i zdravlja stanovništva;
• povećanje socijalne pravde i solidarnosti u pristupu energiji.

Iako je ključna za postizanje ciljeva održivog razvoja, predstavlja i izazov koji zahteva saradnju i koordinaciju svih aktera, na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

To uključuje vladine institucije, regulatorna tela, energetske kompanije, finansijske institucije, naučne i obrazovne ustanove, civilno društvo, medije i širu javnost. Svaki od ovih aktera ima svoju ulogu i odgovornost u promovisanju i sprovođenju energetske održivosti, kroz zakonodavni, regulatorni, investicioni, istraživački, edukativni, informativni i participativni okvir.

Šta to znači u praksi proverili smo u jednoj od naših najvećih energetskih kompanija – NIS-u. Oni navode da portfolio projekata NIS-a uzima u obzir prioritet energetske tranzicije u Srbiji, te kompanija realizuje projekte koji, između ostalog, doprinose ostvarenju ciljeva smanjenja emisije ugljenika na nivou Pariskog sporazuma. Iako su nafta i gas i dalje osnovni biznis NIS-a, u kompaniji rade na inovativnim tehnologijama, diverzifikaciji poslovanja i upotrebi obnovljivih izvora energije. Tako su do sada na 15 benzinskih stanica kompanije u Srbiji ugrađeni solarni paneli koji štede energiju, ali daju i značajne ekološke koristi. Godišnje smanjenje emisija CO2 na tim objektima kompanije procenjuje se na više od 600 tona.

Pored toga, kompanija je u saradnji sa partnerima izgradila modernu termoelektranu-toplanu u Pančevu, gde se toplotna i električna energija proizvode iz ekološki čistijeg goriva – prirodnog gasa. U NIS-u ističu i da su od 2013. godine realizovali program kogeneracije putem kog se gas koji je ranije spaljivan na baklji sada koristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Obe vrste energije se koriste za potrebe kompanije, ali se struja prodaje i na tržištu, tako da NIS ima finansijske efekte ovog programa. Tu su, naravno, i pozitivni efekti na zaštiti životne sredine jer se smanjuju emisije gasova u atmosferu. U NIS-u navode da će u narednom periodu raditi i na projektu vetropark, daljoj izgradnji solarnih panela na svojim objektima, kao i na projektima iskorišćenja i skladištenja ugljen-dioksida.