CIRKULARNI GRADOVI: Prilika za lepšu budućnost

Cilj cirkularne ekonomije je da stvori vrednost bez stvaranja otpada i zagađenja, i da doprinese rešavanju globalnih izazova kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i socijalna nejednakost.

Prema procenama UN do 2050. godine skoro 70% svetske populacije će živeti u gradovima,. Gradovi su veliki potrošači energije, vode, hrane i materijala, i veliki proizvođači otpada i emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ako gradovi nastave da rastu po linearnom modelu, koji podrazumeva proizvodnju, potrošnju i odbacivanje otpada, to će imati katastrofalne posledice po životnu sredinu i društvo. Zato je neophodno da gradovi pređu na cirkularni model proizvodnje i potrošnje proizvoda, koji se zasniva na tri principa: smanjenje (reduce), ponovna upotreba (reuse), reciklaža otpada (recycle).
 

Cirkularni gradovi se zasnivaju na četiri ključna principa:

 1. Gradovi treba da planiraju i projektuju svoju infrastrukturu, zgrade, javne prostore, mobilnost i usluge tako da minimiziraju potrošnju resursa, otpad i emisije, i da maksimiziraju njihovu upotrebu, vek trajanja i vrednost. To podrazumeva korišćenje obnovljivih i recikliranih materijala, primenu zelene arhitekture i urbanizma, razvoj pametnih i energetski efikasnih rešenja, i promovisanje deljenja, iznajmljivanja i popravljanja dobara i usluga.

 2. Gradovi treba da stvore uslove i podsticaje za cirkularno ponašanje i poslovanje. To podrazumeva usklađivanje zakonskih i regulatornih okvira, uspostavljanje saradnje i partnerstva između različitih aktera, uključujući javni, privatni i civilni sektor, podsticanje inovacija i digitalizacije, i podizanje svesti i obrazovanja građana i privrede o prednostima i mogućnostima koncepta cirkularne ekonomije.

 3.  Gradovi treba da prate i procenjuju svoj napredak ka cirkularnosti, koristeći relevantne indikatore i metode. To podrazumeva prikupljanje i analizu podataka o potrošnji i proizvodnji resursa, otpadu i emisijama, kao i o društvenim i ekonomskim efektima cirkularnosti. Takođe podrazumeva transparentnost i razmenu informacija i znanja sa drugim gradovima i zainteresovanim stranama, i korišćenje povratnih informacija za unapređenje cirkularnih strategija i politika.

 4. Gradovi treba da podstaknu i omoguće svojim stanovnicima da usvoje cirkularni način života, koji je usmeren ka zadovoljavanju osnovnih potreba i poboljšanju kvaliteta života, a ne ka prekomernoj potrošnji i materijalizmu. To podrazumeva promovisanje vrednosti kao što su solidarnost, saradnja, odgovornost i kreativnost, i podržavanje inicijativa i aktivnosti koje doprinose socijalnoj koheziji, kulturnoj raznolikosti i participaciji građana u odlučivanju i rešavanju problema.

Da li ste znali da nekoliko gradova u svetu prednjači u primeni cirkularne ekonomije. Tu se pre svega ubrajaju skadinavski gradovi ali primere dobre prakse možemo videti i u San Francisku ili Milanu.

Pametni gradovi su šansa našeg doba, jer predstavljaju način da se gradovi prilagode globalnim izazovima i postanu održivi, otporni i inkluzivni. Prednosti koje donose moderne digitalne tehnologije bi trebalo da se koriste sa ciljem da se unapredi blagostanje stanovnika koji žive u gradovima. Posebnu pažnju u procesu kreiranja pametnih gradova treba posvetiti oblastima kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, zdravstvo, energetika, šira primena obnovljivih izvora energije, turizam, građevinarstvo, telekomunikacije, informatička bezbednost, transport (javni prevoz), sistemi upravljanja otpadom…

Sedam gradova širom sveta prednjači u nastojanju da pređu na cirkularnu ekonomiju.

San Francisko, dugogodišnji svetski lider u reciklaži, ponovo iskoristi 80% svog otpada i ima za cilj da sledeće godine dostigne nultu vrednost otpada. U Kopenhagenu, u Danskoj, 62% stanovništva svaki dan ide na posao biciklom, uživa u najkraćem radnom vremenu i pridružuje se besplatnim sportskim aktivnostima. Kao rezultat ovog pristupa stanovnici Kopenhagena smatraju se među najzdravijim i najsrećnijim na svetu.

A Vhangaui na Novom Zelandu se može pohvaliti prvom vodenom površinom na svetu kojoj su dodeljena zakonska prava jedne osobe. Reka Vhanganui, koju starosedeoci Maori smatraju pretkom, nadgledaju dva zakonom dodeljena čuvara životne sredine: status ličnosti takođe pomaže da se zaštite domorodačke tradicije Maora.