MEĐUNARODNI DAN REZERVATA BIOSFERE: Čuvari prirode i biološke raznovrsnosti
HITNOST rešavanja ekoloških problema postaje sve jasnija: imamo samo jednu planetu i ona je u opasnosti. Naš odnos sa prirodom i sa drugim živim bićima treba radikalno preispitati i promeniti jer moramo da stvorimo istinski zajednički svet.
Foto: Shutterstock
Obeležavanje Međunarodnog dana rezervata biosfere ustanovljeno je u junu 2021. godine na 41. Generalnoj konferenciji UNESCO u okviru MAB programa (MAB Programme = Man and Biosphere Programme - „Čovek i biosfera“). Svrha Međunarodnog dana rezervata biosfere je da se na godišnjem nivou uputi poziv za jačanje svesti o održivom razvoju savremenog sveta i doprinosu Svetske mreže rezervata biosfere toj održivosti.
Rezervati biosfere su područja od vanrednog ekološkog i kulturnog značaja, koja su deo svetske mreže rezervata biosfere i prostiru se na više od 7.442.000 km² koju čini 738 područja u 134 zemlje. U rezervatima biosfere širom sveta živi oko 275 miliona ljudi.
Oni predstavljaju laboratorije za istraživanje i demonstraciju inovativnih pristupa očuvanju bioraznovrsnosti i ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.
Međunarodni dan rezervata biosfere je prilika da se promoviše vizija rezervata biosfere i mogućnost da se pokaže kako se može ostvariti održiva budućnost.
U planiranje i upravljanje rezervatima biosfere uključene su pre svega lokalne zajednice. One su fokusirane na tri funkcije: konzervaciju, ekonomski razvoj i logističku podršku kroz istraživanje, praćenje, obrazovanje i obuku.
Ove tri funkcije se sprovode kroz tri glavne zone rezervata biosfere.
Osnovna oblast je strogo zaštićena zona koja doprinosi očuvanju pejzaža, ekosistema, vrsta i genetskih varijacija. Tampon zona okružuje osnovno područje i koristi se za aktivnosti kompatibilne sa zdravim ekološkim praksama koje mogu ojačati naučno istraživanje, praćenje, obuku i obrazovanje. Tranziciona, tj. prelazna oblast je područje gde zajednice neguju sociokulturne i ekološki održive ekonomske i ljudske aktivnosti. Foto: Društvene mreže
"Evropski Amazon"
Jedan od najznačajnijih i najambicioznijih primera rezervata biosfere je prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, poznat kao "evropski Amazon". UNESCO ga je krajem 2021. godine proglasio prvim petodržavnim rezervatom biosfere. On obuhvata područje od 931.820 hektara u pet zemalja: Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.
Kako se na portalu Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF Adria navodi, reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, te je proglašenjem postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi.
Ovo je jedno od najočuvanijih i najbogatijih rečnih plavnih područja u Evropi, koje pruža dom za veliki broj zaštićenih vrsta životinja i biljaka, kao i za lokalno stanovništvo koje živi u skladu s prirodom. Foto Arhiva
"Evropski Amazon" je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica, podaci su WWF Adria - Srbija iz 2019. godine.
Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav je primer kako se mogu povezati različita zaštićena područja u jednu celinu koja ima za cilj da očuva prirodnu i kulturnu baštinu, da podstakne održivo korišćenje resursa i da unapredi saradnju i dijalog između zemalja. Naučna istraživanja su osnova rezervata biosfere. Veliki deo rezervata je zaštićen posebnim kategorijama poput parka prirode, regionalnog parka ili nacionalnog parka. Unutar samog rezervata je čak 13 zaštićenih područja.
Rezervati biosfere su pokazali da je moguće uspostaviti održiv i harmoničan odnos sa prirodom
Prekogranični rezervati biosfere čine poseban vid rezervata, a u celom svetu ima ih svega 21.
"Čovek i biosfera"
Program "Čovek i biosfera" (MAB) usvojen je 1971. godine, i predstavlja najstariju međuvladinu platformu u okviru Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu. Program MAB i rezervati biosfere koji se u okviru njega proglašavaju postali su tokom proteklih pola veka model i međunarodni primer koji naglašava privrženost UNESCO i njegovih država članica globalnim naporima za očuvanje biodiverziteta i postizanje ciljeva održivog razvoja.
Cilj Međunarodnog dana rezervata biosfere je da se pozovu države, organizacije, kompanije da daju svoj doprinos da se u savremen način života ugrade principi održivosti. Rezervati biosfere treba da budu poligoni za ekološko obrazovanje i međusektorsku saradnju.