ISTINE I ZABLUDE O ZELENOM MARKETINGU: Ekološka odgovornost ili marketinški trikovi

Savremeni potrošač je sve više svestan posledica globalnog zagrevanja.  Širom sveta ljudi pokazuju brigu za životnu sredinu i menjaju svoje ponašanje. Kao rezultat toga, pojavio se zeleni marketing koji poziva na održive i društveno odgovorne proizvode i usluge. Mnoge kompanije uključuju koncept zelenog marketinga u svoje strategije i aktivnosti koje su usmerene na promociju proizvoda i usluga koji su dizajnirani da smanje negativne efekte na ekološko okruženje ili da povećaju njegov kvalitet.

Ovaj koncept nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama 1980. godine, kada je  termin “zeleni marketing” i  zvanično ušao u upotrebu. Američko udruženje za marketing -  AMA, definiše zeleni marketing kao marketing proizvoda za koje se pretpostavlja da su ekološki bezbedni i obuhvata niz aktivnosti kao što su: modifikacija proizvoda, promena proizvodnih procesa, pakovanje, strategije promocije.

Prednosti zelenog marketinga 

•  Povećanje konkurentnosti i diferencijacije na tržištu, jer zeleni proizvodi ili usluge mogu privući nove potrošače koji su ekološki osvešćeni i lojalni brendovima koji dele njihove vrednosti.
• Povećanje zadovoljstva i lojalnosti potrošača, jer zeleni proizvodi ili usluge mogu pružiti veću vrednost, kvalitet i korist za potrošače, kao i poboljšati  imidž i reputaciju kompanija i brendova. 
• Smanjenje troškova i rizika na duže staze, jer zeleni proizvodi ili usluge mogu smanjiti potrošnju energije, materijala i otpada, kao i izbeći kazne, tužbe ili negativni publicitet zbog nepoštovanja ekoloških propisa ili standarda. 

 Izazovi i ograničenja zelenog marketinga

• Nedostatak jasne definicije i standarda za zelene proizvode ili usluge, što može dovesti do zabune, nepoverenja ili manipulacije potrošača od strane organizacija koje tvrde da su zelene, a zapravo nisu. Ovo se naziva zelenim pranjem (Greenwashing) i predstavlja neetičku marketinšku praksu čiji je  cilj da obmane potrošače o stvarnom uticaju proizvoda ili usluga određene organizacije na životnu sredinu. 
• Visoka cena i nedostupnost zelenih proizvoda ili usluga, što može ograničiti njihovu potražnju i prihvatljivost kod potrošača koji imaju niži platežnu moć ili nisu spremni da plate više za zelene proizvode ili usluge. Ovo se naziva cenovnim jazom (Price gap) i predstavlja razliku između cene zelenih proizvoda ili usluga i njihovih konvencionalnih alternativa. 
• Nedostatak informacija i svesti o zelenim proizvodima ili uslugama, što može uticati na njihovu percepciju i vrednovanje kod potrošača koji nisu upoznati sa njihovim prednostima, karakteristikama ili dostupnošću. Ovo se naziva informacionim jazom (Information gap) i predstavlja nedostatak ili neadekvatnost informacija o zelenim proizvodima ili uslugama koje su potrebne potrošačima da bi doneli odluku o kupovini. 
• Nedostatak motivacije i ponašanja u korist zelenih proizvoda ili usluga, što može uticati na njihovu potrošnju i lojalnost kod potrošača koji nemaju dovoljno interesovanja, stavova ili navika koje podržavaju zelene proizvode ili usluge (attitude-behavior gap). Reč je o neskladu između onoga što potrošači kažu ili veruju i onoga što zaista rade ili kupuju. 

Zeleni marketing je složen i dinamičan koncept koji ima brojne prednosti, ali i izazove za organizacije i potrošače.

Zeleni marketing je takođe prilika za inovacije, diferencijaciju i konkurentnost, kao i za doprinos održivom razvoju i zaštiti životne sredine. Ovakvu priliku i situaciju na tržištu trebalo bi da iskoriste mali preduzetnici u poljoprivrednoj i prehrambenoj proizvodnji.

I pored toga što je potrošnja ekoloških proizvoda i dalje niska, svi subjekti, kao i svi nivoi društva, treba da istraju u društveno odgovornom poslovanju i implementaciji zelenog marketinga.