KOLIKO SMO BLIZU ENERGETSKE TRANZICIJE: Važno i aktuelno pitanje koje se tiče budućnosti naše planete i našeg društva
ENERGETSKA tranzicija predstavlja važno pitanje u današnjem svetu, ali ona nije ni jednostavan ni brz proces. Zahteva velike investicije, tehnološke inovacije, političku volju, društvenu podršku i regionalnu saradnju. Takođe, ona ima različite uticaje na različite zemlje, regione i sektore, pa je potrebno voditi računa o pravednosti i socijalnoj inkluziji svih aktera koji su uključeni ili pogođeni energetskom tranzicijom.
Foto: Shutterstock
Jedan od ključnih faktora koji utiču na brzinu energetske tranzicije je tehnološki napredak. Poslednjih decenija, svedoci smo značajnih inovacija u oblasti obnovljivih izvora energije, baterijske tehnologije i energetske efikasnosti. Solarni paneli i vetrogeneratori postali su sve pristupačniji i efikasniji, dok su baterije postale sposobne za skladištenje sve veće količine električne energije.
Pored tehnološkog napretka, političke odluke imaju ključnu ulogu u ubrzanju energetske tranzicije. Globalni dogovori, kao što je Pariski sporazum, postavili su ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija gasova staklene bašte.
Energetska tranzicija je veoma važno i aktuelno pitanje koje se tiče budućnosti naše planete i našeg društva
Međutim, uprkos ovim pozitivnim faktorima, postoje i izazovi koji usporavaju proces energetske tranzicije. Ekonomski faktori, poput visokih početnih troškova za instalaciju obnovljive energije, često predstavljaju prepreku za mnoge zemlje i domaćinstva. Takođe, potrebna je infrastruktura za distribuciju i skladištenje obnovljive energije kako bi se zadovoljile potrebe stanovništva. Foto: Shutterstock
Još jedan ključni aspekt energetske tranzicije je društvena svest. Svest o klimatskim promenama i potrebi za očuvanjem životne sredine igra važnu ulogu u podršci prelasku na obnovljive izvore energije. Kroz obrazovanje i informisanje, ljudi postaju svesniji svojih energetskih navika i kako one utiču na planetu.
Srbija na putu energetske tranzicije
Energetika je resor koji traži dugoročna planiranja i potrebno je dosta vremena kako bi se video rezultat. Srbija je deo evropske energetske zajednice. Integrisanim nacionalnim planom za energetiku i klimu definisano je da obnovljivi izvori energije (OIE) postanu glavni domaći izvor električne energije sa udelom koji dostiže 45% u proizvodnji električne energije u 2030. godini. To je moguće uz ulaganja u energiju sunca i vetra.
Srbija ima tri cilja: prvi je energetska nezavisnost, zatim da obezbedimo najnižu cenu za građane i privredu i treći da imamo sigurnost snabdevanja i rada našeg energetskog sistema.
Kompanije su sve više okrenute zelenoj tranziciji. Primera radi, u našoj najvećoj naftnoj kompaniji NIS-u, unapređenje zaštite životne sredine je među usvojenim prioritetima. NIS projekte realizuje ne samo sa namerom da oni doprinose poslovnim rezultatima, nego i boljoj ekološkoj slici cele Srbije.
U te svrhe, kompanija NIS je od 2009. godine uložila više od 900 miliona evra u ekološke projekte i biznis projekte koji indirektno pozitivno utiču na zaštitu životne sredine. U nameri da dodatno diverzifikuje poslovanje i ubrza energetsku tranziciju, kompanija NIS je u 2022. godini formirala Blok „Energetika”.
Pored toga, kompanija veliku pažnju posvećuje i energetskoj efikasnosti, tako da je NIS od 2012. do 2022. godine ostvario ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto, što takođe doprinosi racionalnijoj upotrebi resursa i zaštiti životne sredine.
Šire posmatrano, energetska tranzicija mora da bude pravedna, da ne trpe gradovi, niti regioni. U narednih 10 do 15 godina potrebno je uložiti 15 milijardi evra u energetsku infrastrukturu, najpre u obnovljive izvore energije, distributivnu i prenosnu mrežu, reverzibilne hidroelektrane.
Samo kroz saradnju i predanost možemo se nadati bržem prelasku na održive izvore energije i smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.