MEĐUNARODNI DAN ZA OČUVANJE EKOSISTEMA MANGROVA: Podstrek za nove akcije zaštite životne sredine

Obeležavanje ovog dana ima za cilj da se podigne svest o značaju mangrova i potrebi za njihovom zaštitom.

Međunarodni dan za očuvanje ekosistema mangrova se obeležava 26. jula svake godine, a ustanovljen je 2015. godine od strane UNESKO-a. Ovaj dan ima za cilj da se istakne značaj mangrova kao životne sredine i da se podigne svest o njihovom očuvanju i zaštiti.
Mangrovi su u opasnosti: Procenjuje se da je više od tri četvrtine mangrova na svetu sada u opasnosti i sa njima sve što zavisi od njih. Zbog toga UNESKO deluje da ih zaštiti, zajedno sa drugim vrednim plavim karbonskim ekosistemima, putem svojih geoparkova, svetske baštine i rezervata biosfere.

ZNAČAJ MANGROVA

Mangrovi su retki, spektakularni i plodni ekosistemi u tropskim i subtropskim oblastima na granici između zemlje i mora. Ovi izuzetni ekosistemi doprinose dobrobiti, bezbednosti hrane i zaštiti obalnih zajednica širom sveta. Oni podržavaju bogatu biološku raznolikost i pružaju dragoceno rasadničko stanište za ribu i rakove. Mangrovi takođe deluju kao oblik prirodne primorske odbrane od oluja, cunamija, rastućeg nivoa mora i erozije. Njihova tla su visoko efikasni prerađivači ugljenika.

U regijama gde postoje mangrovi Međunarodni dan za očuvanje ekosistema mangrova može da se obeleži na različite načine poput kampanja za podizanje ekološke svesti i značaja ekosistema mangrova, pošumljavanja, čišćenja...

Šta ugrožava mangrove šume?

Uprkos širokim prednostima i značaju, mangrovi se uništavaju i degradiraju alarmantnom brzinom. Naučnici procenjuju da je tokom poslednjih nekoliko decenija izgubljena najmanje jedna trećina svih šuma mangrova. Oko tropskih krajeva krče se šume mangrova kako bi se očistile površine za uzgoj ribe i škampa i ostalu poljoprivredu, kao i za urbani razvoj duž obala. Možda najbizarniji razlog za seču mangrovih šuma predstavlja potreba da se omogući bolji pogled na okean.

Osim toga, mangrovi pate i zbog kopnenog zagađenja i uticaja brzog porasta nivoa mora. Iako mangrovi pomažu u borbi protiv klimatskih promena, nisu imuni na njihove posledice. Kako se nalaze u graničnom pojasu koji nije sasvim kopno, a nije baš ni okean, njima je potrebna savršena količina morske vode – ako je ima premalo – isušuju se, ako je ima previše – oni se potope. Porast nivoa mora upravo je najizraženiji tamo gde mogu da rastu mangrovi i to počinje da ugrožava njihovo dalje postojanje.

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u poslednjih 40 godina više od 50% svetskih mangrova je nestalo usled prekomernog razvoja industrije škampa. U mnogim delovima sveta mangrovi se seku da bi se napravilo mesto za ribnjake i farme škampa. Na Filipinima, gde mangrovi imaju posebno važnu ulogu u prilagođavanju na klimatske promene, ribnjaci trenutno prekrivaju onoliko priobalnog zemljišta koliko zauzimaju i mangrove šume.

Zaštita mangrova

Mangrovi nisu jedna vrsta već obuhvataju oko 80 vrsta grmlja ili drveća koji rastu u slanoj vodi i svaka vrsta je vezana za svoju ekološku nišu, pa neka vrsta na pogrešnom mestu neće preživeti. Iz tog razloga mangrove šume nije moguće tek tako samo ponovo zasaditi. Postoje vrste koje mogu da podnesu više soli i one su u „prvom redu“ ka moru, dok su vrste osetljivije na so uvučene ka kopnu. Mangrovi zapravo drže obalu na mestu i kad se jednom izgube, veoma ih je teško ponovo zasaditi zbog promena u samim sedimentima kojima je korenje pomoglo da se zadrže na tom mestu. Kada mangrovi nestanu sa nekog područja, zemlja erodira, plima i oseka preoblikuju obalu otežavajući im povratak na svoje nekadašnje stanište ili ga čak čineći nemogućim.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI

U Srbiji, gde nema mangrovih ekosistema, Međunarodni dan za očuvanje ekosistema mangrova moguće je obeležiti na različite načine.

OBRAZOVNE AKTIVNOSTI: Organizacija seminara, predavanja i radionica na kojima će se govoriti o značaju mangrova, morskih i lokalnih ekosistema i ulozi koju one igraju u održavanju ekološke ravnoteže. Prikazivanje video materijala, dokumentarnih filmova, ili prezentacije koje ilustruju njihovu važnost i ugroženost.

AKCIJE ČIŠĆENjA: Organizovanje akcija čišćenja reka, jezera, priobalnih oblasti, i drugih prirodnih staništa u Srbiji (divljih deponija). Poželjno je podstaći ljude da se pridruže i pomognu u uklanjanju otpada i zaštiti okoline.

BIODIVERZITETNE ŠETNjE: Organizovane sa vodičem šetnje kroz prirodne rezervate, parkove ili druge zaštićene oblasti tokom kojih je potrebno istaći značaj biološke raznovrsnosti i očuvanja prirodnih staništa.

DRUŠTVENE MREŽE I MEDIJI: Iskoristiti socijalne mreže i medije da bi širenjem informacija o značaju mangrova, ali domaćih ugroženih ekosistema, podigli svest ljudi o potrebi njihovog očuvanja. Objavljivanje informativnih postova, slika i članka koji promovišu zaštitu ekosistema.

SARADNjA SA ZAINTERESOVANIM ORGANIZACIJAMA: Povezivanje sa zainteresovanim organizacijama, prirodnim parkovima ili ekološkim grupama u Srbiji koji se bave zaštitom prirode i biodiverziteta. Moguće je napraviti ili se priključiti već postojećim projektima i aktivnostima koje promovišu očuvanje ekosistema.

Važno je da se promoviše svest o značaju prirode i zaštite ekosistema. Mi, kao pojedinci, možemo smanjiti upotrebu škampa, možemo smanjiti svoj ugljenični otisak kao bismo smanjili negativan uticaj na klimatske promene i možemo odgovorno da se ponašamo prema vodama u svom okruženju što će pomoći i mangrovim šumama.